Beograd, Rio, pa natrag: Dejan je upoznao raj, ali se vratio u svoj grad

Nekoliko hiljada kilometara daleko od Srbije, na obalama Atlantika leži Rio de Žaneiro, grad koji mnogima izgleda kao ostvarenje sna: prelepe plaže, blaga brda i vizura prostranstva i slobode. Klima je gotovo rajska, sve je zeleno tokom cele godine, stanovnici su veoma srdačni i za razliku od zapadne Evrope, tamo se ne osećaš kao građanin drugog reda.

Upravo ka tom snu uputio se pre više od dve decenije Dejan Stevanović zajedno sa suprugom koja je u tom trenutku već u drugom stanju.

- Hteli smo da započnemo novi život, a u isto vreme i da dočekamo našu ćerku Lenku u tom velikom gradu - priseća se Dejan.

Lenka je rođena u decembru, a roditelji su tada sa još više vere nastavili da grade svoju budućnost u Brazilu. Posao je pronašao gotovo odmah, dugogodišnje iskustvo u ugostiteljstvu odvelo ga je do restorana "Copa Azul", nedaleko od čuvene Kopakabane.

- Grad je bio živ, turisti su dolazili sa svih strana sveta, a jezik sam brzo savladao, bio je ritmičan i prijatan za učenje, baš kao i atmosfera samog Rija - nastavlja priču.

Pored lepote i vedrine, ipak, postojala je i druga strana medalje.

- Život tamo nije bio bezbrižan. Ulični kriminal bio je svakodnevnica, sloboda kretanja ograničena, a strah stalno prisutan. Kao roditelji, shvatili smo da ne želimo da odgajamo dete u takvim uslovima - navodi Stevanović.

Upravo ta druga, ružnija strana života prevagnula je da se porodica vrati u Srbiju. Danas iz perspektive Beograđanina, Dejan kaže da slobodu nikada više ne uzima zdravo za gotovo.

- U Brazilu je bilo lepo, dom je, međutim, ovde - povlači.

I dalje se bavi ugostiteljstvom. Upravnik je velikog restorana na Dunavu u Zemunu.

- Najveći dobitak iz tog perioda je što sada govorim portugalski, i sa radošću ga koristim kada nam u restoran dođu Brazilci, Portugalci ili Angolci - navodi Beograđanin.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi