Kako prepoznati lažne ili sumnjive oglase za posao

U potrazi za poslom, mnogi kandidati naiđu na oglase koji izgledaju predobro da bi bili istiniti - i često, upravo to i jesu. Internet je prepun oglasa koji obećavaju brzu zaradu, fleksibilno radno vreme, rad od kuće bez ikakvog prethodnog iskustva, i sve to uz minimalan trud. Nažalost, iza mnogih takvih ponuda kriju se prevaranti. Njihov cilj nije da vas zaposle, već da vam uzmu novac, lične podatke ili čak ukradu identitet.

U ovom tekstu razlažemo kako da prepoznate lažne ili sumnjive oglase za posao, kako da ih izbegnete, i šta da radite ako ste već stupili u kontakt sa sumnjivim poslodavcem.

1. Previše obećanja, premalo konkretnih informacija

Ako oglas za posao nudi visoke plate bez jasnog opisa radnih zadataka, traži malo ili nimalo iskustva, a tvrdi da je „rad jednostavan i bez stresa“, verovatno je reč o prevari. Pravi poslodavci znaju da nijedan posao nije savršen i neće vam obećavati brda i doline bez ikakvog osnova.

Primeri tipičnih prevarantskih obećanja:

● „Zaradite 1000€ nedeljno radeći od kuće!“

● „Bez iskustva, bez intervjua, počnite odmah!“

● „Potrebna je samo dobra volja!“ Ozbiljni oglasi za posao sadrže konkretne informacije: opis posla, lokaciju, tip radnog odnosa, tražene kvalifikacije, ime firme i način apliciranja.

2. Nepostojanje informacija o kompaniji

Uvek proverite da li poslodavac zaista postoji. Ako oglas ne sadrži ime firme, ako je kontakt osoba neko bez poslovne e-mail adrese (npr. [email protected]), ili ako se firma ne može naći na internetu, budite veoma oprezni.

Dobar oglas treba da sadrži:

● puno ime kompanije

● link ka zvaničnom sajtu

● poslovnu e-mail adresu

● fizičku adresu ili grad sedišta

Ako postoji firma tog imena, ali nema ni traga od takvog oglasa na njihovom sajtu ili LinkedIn stranici — moguće je da je oglas falsifikat.

3. Traženje novca unapred

Ovo je najveći crveni alarm. Nijedan legitimni poslodavac neće tražiti da unapred uplatite novac da biste „rezervisali radno mesto“, „prošli obuku“ ili „dobili materijal za rad“. Prevaranti često traže simbolične iznose (npr. 1000-2000 dinara), jer znaju da će više ljudi nasesti ako suma ne deluje velika.

Zajednička lažna obećanja:

● „Uplatite depozit za radni materijal.“

● „Potrebna je kotizacija za obavezni seminar.“

● „Plaća se izrada radne dozvole.“

Ako vam traže bilo kakvu uplatu, prekinite komunikaciju odmah.

4. Komunikacija preko ličnih kanala

Ozbiljni poslodavci komuniciraju preko zvaničnih kanala — poslovnih e-mail adresa, korporativnih brojeva telefona i profesionalnih platformi. Ako vam se neko javlja preko Viber-a, WhatsApp-a, privatnog Facebook naloga ili insistira na komunikaciji mimo regularnih puteva, postoji razlog za sumnju.

Pazite i na jezik kojim se komunicira. Nepismena poruka, loš prevod, puno gramatičkih grešaka i nedefinisani izrazi često ukazuju na to da se ne radi o profesionalcima.

5. Nejasan opis radnih zadataka

Ako oglas ne navodi jasno šta se od vas očekuje ili koristi mutne izraze poput:

● „lak internet posao“

● „rad sa klijentima“

● „online marketing“ ... a ne objašnjava o kakvom se poslu zapravo radi, budite sumnjičavi.

Pravi poslodavci žele da angažuju prave ljude za konkretne zadatke. Ako opis zvuči kao izbegavanje istine, to verovatno i jeste.

6. Pritisak da brzo odgovorite

Još jedan znak prevare je kad vam neko kaže da morate odmah da se javite, donesete odluku ili pošaljete dokumenta. Prevaranti računaju na to da ćete u žurbi prevideti detalje.

Frase poput:

● „Ostalo je samo još jedno slobodno mesto!“

● „Potrebna je hitna potvrda!“

● „Prijave se zatvaraju za 2 sata!“

Ovo je manipulacija emocijama, ne standardan poslovni proces.

7. Sumnjivi zahtevi u vezi sa ličnim podacima

Nikada ne šaljite skeniranu ličnu kartu, broj tekućeg računa, JMBG ili druge osetljive podatke nepoznatim poslodavcima bez da ste proverili ko su i da li postoji pravni osnov za to. Ovi podaci se mogu zloupotrebiti za uzimanje kredita, otvaranje lažnih profila i druge vrste finansijskih prevara.

Ako vas već u prvom mejlu traže kopije ličnih dokumenata — stanite.

8. Recenzije drugih korisnika i iskustva

Google, forumi, Reddit i domaći sajtovi poput Infostud foruma često sadrže iskustva ljudi koji su već bili u kontaktu sa određenom firmom ili oglasom. Ako neko oglašava „fantastičnu priliku“ koja se pojavljuje često, pod raznim imenima, i svi imaju loša iskustva — izbegavajte.

9. Prevarantske šeme „rada od kuće“

Jedna od najčešćih vrsta prevare u Srbiji je tzv. „pakovanje kod kuće“ ili „sastavljanje proizvoda“. Oglasi tvrde da vam šalju delove da ih pakujete, a vi dobijate novac po komadu. U stvarnosti — traže da uplatite „za materijal“, pa se više nikad ne jave.

Slične šeme uključuju „klik-turizam“ (plaćaju vas po kliku) ili „prodaju proizvoda“ gde zapravo vi morate prvo da kupite robu.

Šta ako ste već stupili u kontakt?

Ako sumnjate da ste naleteli na prevaru:

1. Prekinite komunikaciju.

2. Ne šaljite nikakve dodatne informacije.

3. Prijavite oglas sajtu na kojem je objavljen.

4. Ako ste već poslali lične podatke, obratite se policiji i razmotrite opcije zaštite identiteta.

Zaključak

U vreme kada su aktuelni poslovi dostupni na samo nekoliko klikova, važno je biti informisan, ali i oprezan. Lažni oglasi za posao postaju sve sofisticiraniji, a prevaranti sve veštiji u manipulaciji. Ključ zaštite je u proveri informacija, zdravom razumu i izbegavanju brzopletih odluka.

Zapošljavanje je proces — ne instant rešenje. Ako vam nešto zvuči sumnjivo, verovatno i jeste. Bolje je preskočiti oglas, nego postati žrtva prevare.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi