Razvoj vojske od Tita do danas: Kakva je situacija bila pre nekoliko decenija, a kakva je sada

Nakon Drugog svetskog rata tadašnja Jugoslovenska narodna armija (JNA) bila je naoružana samo zastarelim trofejnim oružjem, u vreme Miloševića i DOS-a maltene ništa nije novo kupovano da bi proteklih godina krenula prava modernizacija.

– JNA je iz II svetskog rata izašla kao četvrta vojna sila u Evropi, ali po broju vojnika a ne po naoružanju. Što se oružja tiče, uglavnom je to bila zastarela, trofejna oprema koja je dopunjavana sovjetskom opremom. Radikalni rez dogodio se 1948. kada smo ideološki raskrstili sa SSSR-om. JNA je stagnirala naredne dve godine, a onda je jedna jugoslovenska delegacija posetila Vašington i kasnije dobila najmodernije američko oružje jer je predstavljala neku vrstu brane od Sovjetskog saveza – objašnjava za “24sedam” autor Vojnopolitičke osmatračnice Andrej Mlakar.

– Tada su stigli prvi mlazni borbeni avioni, tenkovi M-47 i tako dalje. Ali već 1955. definitivno smo se ponovo zbližili sa Sovjetima i napustili zapadni tabor. Nakon toga, stižu nam njihovi tenkovi t-54, avioni mig-21 a dobili smo i gomilu vojne opreme i artiljerijskih sistema. Najveći domet je bio u PVO gde su formirane prve raketne brigade i 250. raketni puk. To je zahtevalo i menjanje doktrine – dodaje Mlakar.

Menjali strane i modernizovali armiju

Međutim, situacija je bila takva nešto više od 10 godina a onda je opet došlo do zahlađenja odnosa.

– To je sve trajalo do 1968. i invazije na Čehoslovačku kada su odnosi opet zahladneli. Tada je jugoslovenska vojska bila srednja po naoružanju u Evropi – kaže Mlakar.

Sedamdesetih je došlo do novog povezivanja sa Zapadom i novih iskoraka, a onda smo početkom osamdesetih počeli opet da modernizujemo vojsku.

– Već početkom osamdesetih dobili smo raketne sisteme “Kub” iz Rusije i tenkove T-55. Sredinom osamdesetih smo krenuli da razvijamo školsko-borbenu avijaciju i napravili smo prve avione “orao”, “galeb”… krajem osamdesetih je krenuo da se razvija borbeni avion “NA” i višenamenski helikopteri VMG-80 ali to nikada nije zaživelo. JNA je već tada imala oko 3.000 tenkova, 5 oklopnih brigada i desetine mehanizovanih jedinica – priča Mlakar.

Početak devedestih je bio početak sunovrata

Međutim, onda su došle devedesete i rat koji je sve promenio.

– Sa smrću komunizma devedesetih raspala se i JNA. Vojska je izgubila teritoriju, ljude, tehniku i došlo je do osipanja naučno-stručnog kadra. Izgubili smo preko 6.000 najkvalitetnijih doktora i magistara, a procenjuje se da je preko 15.000 najvećih vojnih stučnjaka otišlo u beli svet. Godine 1987. je stigla eskadrila aviona “mig-29” i trebalo je da stigne još jedna, ali zbog rata se to nije desilo. Vojska je devedesetih trošila resurse koje je nasledila iz JNA i tada nije ništa nabavljano, a sklopljeni su samo u Pančevu jedan “orao” i dva “galeba”. Na tome se sve završilo. Jedini korak u modernizaciji bio je 1996. kada je porinut rečni minolovac “Novi Sad”, mada je planirano da se porinu dva ovakva broda – kaže Mlakar.

Hteli smo da pravimo helikopter i borbeni avion, ali bez uspeha

Andrej Mlakar dodaje da je i naša vojna industrija hteo da pravi teško naoružanje, ali je sve ostalo samo na pokušaju.

– Mi smo pedesetih godina 19. veka već probali da napravimo tenk, kopiju T-34, ali izrađeno je samo pet primeraka. Jedan od njih je na Kalemegdanu ispred Vojnog muzeja – objasnio je on.

Vojska je nakon rata već bila zastarela, nije bilo ni smeštajnih kapaciteta a veliki deo tehnike je ostao na poljima da propada.

– Nakon 5. oktobra se očekivalo da će biti bolje, ali ni tada nije došlo do rešenja određenih problema. Usledilo je razilaženje sa Crnom Gorom i nakon toga je formirana Vojska Srbije. Uočeno je da postojeća struktura ne odgovara realnim potrebama zemlje, pa je određeno naoružanje povučeno, nešto je sečeno a nešto je prodato mada nikada ništa nije topljeno – objašnjava Mlakar.

– Prvi konkretni pomak je bio u nabavci balističke zaštite i uniformi. U periodu 2007. i 2008. godine nabavljena su terenska vozila “lendrover difeneder”, taktičke bespilotne letelice “orbiter” iz Izraela i nešto sistema veze. Ali sve je to bilo zanemarljivo – dodaje on.

Prve ozbiljne nabavke krenule poslednjih godina

Mlakar kaže da smo 2012. godine imali samo jedan mig-21 koji je mogao da leti i čuva nebo Srbije, što nije bilo dovoljno. Zbog toga smo uz pomoć Rusa uspeli da remontujemo još nekoliko ovih letelica.

– Prve konkretnije nabavke oružja počele su 2018. i 2019. godine kada se počelo govoriti da je Srbija zaintresovana za PVO “pancir”. Smatralo se da je nemoguće da ga nabavimo, ali smo 2020. u februaru uspeli. Kao donaciju Rusija nam je dala 30 tenkova T-72 i 30 izviđačkih oklopnih vozila. Već u zimu smo uspeli da nabavimo samohodne haubice “nora”. Uspeli smo da nabavimo iz Rusije 30 izviđačkih vozila BRDM-2MS i 30 tenkova T-72MS. Vojnici su dobili nove puške, balističku opremu i tako dalje – kaže Mlakar.

Donacije Vojsci Srbije stizale su i iz drugih država.

Pročitajte još:

Srpska policija od Miloševića do danas: Nekada vozili “kečeve” a danas najmodernije helikoptere (FOTO, VIDEO)

– Imali smo značajni primer donacije 30 američkih “Hamvej” vozila. Kina je donirala građevinsku opremu, ambulantna vozila i građevinske mašine – dodaje on.

Mlakar kaže da se očekuje još veći zamah što se tiče oružja za našu vojsku.

– Očekuje se raketni divizon FK-3. Dobićemo tri takva divizona i to će biti jedna od najkrupniji stvari. Raketne sisteme nismo nabavljali od 1975. godine. Uveli smo 2020. i bespilotne letelice, a očekuje nas tih letelica. I do 2030. godine trebalo bi očekivati novi višenamenski borbeni avion, ali to čekamo tek da vidimo – objasnio je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi