Srbija je bila na ivici propasti, a onda je pre tačno 110 godina potpisana deklaracija koja je promenila sve!
Ovaj akt nije obuhvatao samo ratne ciljeve, već i viziju o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstvenu državu
Na današnji dan 1914. godine, Skupština Srbije je tokom svog zasedanja u Nišu zvanično predložila ujedinjenje Južnih Slovena.
Niška deklaracija, kao istorijski dokument, doneta je u prvoj godini Velikog rata, u formi Vladine izjave, koju je prihvatila Narodna skupština. Ovaj akt nije obuhvatao samo ratne ciljeve, već i viziju o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstvenu državu.
Srbija je ovim narativom naglasila da njen ratni cilj nije isključivo srpski, već jugoslovenski, s namerom da ujedini Južne Slovene u novu državu koja bi se formirala na ruševinama Austrougarske. Ovim pristupom, Srbija je saveznicima ponudila ideju o velikoj državi na Balkanu, koja bi mogla doprineti stabilnosti posleratne Evrope.
Dok je Niška deklaracija pisana, Srbija se suočavala sa teškim izazovima. Kolubarska bitka još nije bila okončana, vojska je pretrpela velike gubitke, a austrijska zastava već je bila podignuta u Beogradu. Takođe, Srbija je bila pod pritiskom zapadnih sila koje su pokušavale da pridobiju Bugarsku i Rumuniju za svoje saveznike, često na račun srpskih teritorija.
Pročitajte još:
Wikipedia
U tim teškim ratnim vremenima, bratstvo postaje ključna tema, iako su postojale kulturne, nacionalne, političke i verske razlike koje su održavale istorijsku razdvojenost. Mentalitet i kultura Hrvata bili su slabo poznati u Srbiji, a njihova situacija unutar Austrougarske često se poredila sa turskim ropstvom.
Tekst deklaracije
Na predlog Vlade kojoj je predsedavao Nikola Pašić, Skupština Srbije usvojila je sledeći tekst deklaracije:
".. Uverena u rešenost celog srpskog naroda da istraje u svetoj borbi za odbranu svoga ognjišta i svoje slobode, vlada Kraljevine smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspešan svršetak ovog velikog vojevanja koje je, u trenutku kad je započeto, postalo ujedno borbom za oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca. Sjajni uspeh koji ima da kruniše ovo vojevanje, iskupiće obilato krvave žrtve koje današnji srpski naraštaj podnosi. U toj borbi srpski narod nema izbora, jer se između života i smrti ne bira. On je na nju prinuđen i vodiće je sa onakvom istom nesalomljivom energijom i s kakvom se pre sto godina borio za svoj vaskrs iz Kosovske grobnice."
U ovim ratnim okolnostima, Niška deklaracija se pojavila kao ključni trenutak u srpsko-jugoslovenskoj politici. Ona je označila promenu u pogledima građanskih stranaka u Srbiji koje su do tada fokusiranije pristupale rešavanju srpskog nacionalnog pitanja, sa naglaskom na oslobađanje i ujedinjenje delova susednih zemalja gde Srbi žive.
Wikipedia
Pri čemu se ujedinjenje sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom smatralo kao neminovno i prirodno, a Makedonci još nisu prihvatani kao poseban nacionalni subjekt.
Kako bi se doprinelo ostvarivanju ciljeva iz Niške deklaracije, 1915. godine formiran je Jugoslovenski odbor u Parizu, što je predstavljalo nastavak procesa započetog u Nišu. Ovaj proces će se završiti 1. decembra 1918. godine, kada je formirana Kraljevina SHS.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari