Mere prevencije i lečenja: Sve što treba da znate o velikom kašlju od kog su četiri bebe preminule u Beogradu

Vest da su četiri bebe preminule, a za život jedne bore se lekari Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“, potresla je Srbiju. Mesecima lekari ukazuju na porast broja obolelih od ove bakterijske infekcije, koji se tumači i smanjenjem broja vakcinisane dece, zbog čega je opao i kolektivni imunitet. Lekari upozoravaju da su najmlađi i najosetljiviji.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, na teritoriji Beograda od marta 2023. do 28. januara 2024. godine registrovano je 700 slučajeva obolevanja od velikog kašlja. Samo u prethodnoj nedelji, od 22. do 28. januara registrovano je 69 novoobolelih.

Od ukupno 700 obolelih, potpuno vakcinisanih je 460, nepotpuno vakcinisanih 39, dok je 43 nevakcinisano, i to su uglavnom deca uzrasta do tri godine. Kod ostalih obolelih vakcinalni status je nepoznat. Najveći broj obolelih je među decom uzrasta 10-19 godina, a među njima prednjače deca uzrasta 12, 13 i 14 godina. Među najmlađima, uzrasta do četiri godine obolelo ih je 66. Zbog težine kliničke slike, na hospitalnom lečenju je bilo 60 obolelih, među njima 51 dete uzrasta do tri godine.

Kako za 24sedam ističe dr Ivana Begović Lazarević, epidemiolog i načelnik jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje, veliki kašalj ili pertusis je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom bordetella pertussis.

 

 

Simptomi i komplikacije

- Nakon perioda od sedam do 10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja. Prvi su dominantni simptomi i znaci slični prehladi, dakle kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura, blag kašalj, i to traje od jedne do dve nedelje. U drugom stadijumu, s pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma, dolazi do značajnog pogoršanja tegoba ,u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Drugi stadijum infekcije traje od jedne nedelje do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih. Najčešća kompikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća, koje je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi. Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa - navodi dr Ivana Begović Lazarević.

RTS printscreen

 

U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo odojčad mlađa od 12 meseci, koja su nevakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana.

- Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30 odsto. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26 odsto odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije.

Pertusis je visoko kontagiozno oboljenje. Prenosi se sa obolele na zdravu osobu kapljicama respiratornog sekreta koje se oslobađaju kašljanjem i kijanjem tokom prvog, kataralnog stadijuma bolesti, kada su obolele osobe najzaraznije za svoje okruženje, kao i u prve dve nedelje posle pojave kašlja. Ređe se prouzrokovač može preneti indirektno preko sveže kontaminiranih predmeta iz okoline obolele osobe - navodi epidemiolog.

Trajanje imuniteta

Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija.

- Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan, odnosno traje od pet do 10 godina. Pored toga, ni vakcinom indukovan imunitet ne traje dugo. Iako je bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacijom među mlađom decom, odnosno u zemljama u razvoju. U razvijenim zemljama najviše obolevaju nevakcinisane bebe, a zatim se registruje porast obolevanja kod tinejdžera - ističe dr Ivana Begović Lazarević.

Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih pet godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, tri slučaja 2020. godine, do dva slučaja 2021. godine, dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja. Od marta 2023. do 28. januara ove godine registrovano je 700 slučajeva obolevanja od velikog kašlja.

Plan imunizacije

Najefikasnija mera prevencije velikog kašlja je vakcinacija. U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, imunizacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena dva meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje četiri nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće šest meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole (najkasnije u toku prvog razreda). 

Na preporuku epidemiologa, takozvanu buster dozu primaće i svršeni osnovci, kako bi bili zaštićeni tokom perioda adolescencije. Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" uputio je i dopis svim domovima zdravlja u Srbiji da se revidiraju kartoteke i utvrdi koje je dete vakcinisano, a koje nije.

Vakcinacija trudnica štiti novorođenčad

Kako je za 24sedam istakao dečiji pulmolog prof. dr Predrag Minić, jedini način da se zaštite novorođenčad jeste vakcinacija trudnica. 

Printscreen/Youtube/Dešavanja u Bijeljini

 

- Imunizacija trudnica je dobitna strategija. Na Zapadu se one imunizuju u periodu od 27 do 36 nedelje trudnoće, tako da imaju vremena da naprave antitela kako bi ih prenela deci koja su potpuno nezaštićena po rođenju. Porast broja obolelih u adolescentskom uzrastu je primećen još pre desetak godina, pa smo zato i uveli revakcinaciju, odnosno buster dozu protiv pertusisa pred kraj osnovne škole - navodi prof. Minić. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi