Bolest koja ne daje simptome, a ubija! Na ovaj znak krenite u bolnicu, nekada su minuti u pitanju

06.08.2021

20:30 >> 16:57

0

Lupanje srca ili blagi bol mogu da maskiraju srčani udar ili nemi infarkt, zbog čega mnogi ne idu kod lekara

Bolest koja ne daje simptome, a ubija! Na ovaj znak krenite u bolnicu, nekada su minuti u pitanju
Ilustracija/Profimedia

Nemi infarkt nije fenomen ili mit, već često stanje od čijih posledica, ukoliko se ne reaguje na vreme, umre veliki broj ljudi, upozoravaju stručnjaci!

Upravo to se dogodilo, kako je objavljeno, našem ambasadoru u Rusiji Mioraslavu Lazanskom. On je, od posledica nemog infarkta, juče, iznenada preminuo u svojoj 71. godini, u svom domu u Beogradu.

Takvih situacija nije malo, a najčešće do njih dolazi jer su simptomi blaži ili neuobičajeni za klasični srčani udar, pa ih ljudi često i zanemaruju, kažu stručnjaci.

Simtomi

Najpre, prof. dr Miljko Ristić, čuveni srpski kardiohirurg, kaže za 24sedam da infarkt srca nastaje zbog naglog prekida protoka krvi kroz krvne sudove srca.

Prof. dr Miljko Ristić, Foto: 24sedam/Goran Sivački

– Upravo one koji snabdevaju srčani mišić neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama. Obično ga prate dosta jasni simptomi. Najčešće je to pritisak, ali i bol u predelu grudnog koša, koji se ponekad širi i prema trbuhu, vratu, vilici ili ruci. Intenzitet bolova je toliko jak da se svrstava u grupu najjačih koje čovek može da oseti – navodi prof. dr Ristić i dodaje:

– Takođe, karakteristični su simptomi poput nesvestice, osećaja mučnine u stomaku, nagona na povraćanje, povraćanje i obilno hladno preznojavanje. Uz sve ove simptome prisutna je i izražena uznemirenost bolesnika – kaže naš kardiohirurg.

Tihi infarkt

Prema njegovim rečima, u pojedinim situacijama ti simptomi mogu da izostanu.

Pregled, Profimedia

– Tada govorimo o takozvanom nemom infarktu. Tačnije, simptomi ne izostaju nego su bol, pritisk i lupanje srca znatno blažeg intenziteta, pa ljudi, upravo zbog neprepoznavanja ili zanemarivanja prvih znakova bolesti, ne odlaze kod lekara. Često te ti simptomi ponavaljaju nekoliko puta pre nego što problem “naraste” ili se završi fatalnim ishodom – kaže on.

Kako objašnjava, ukoliko se simptomi ne prijave lekaru, a tihi infarkt se redovno ponavlja, dolazi do začepljenja krvnih sudova i prekida cirkulacije.

–  Zbog prekida protoka krvi, srčani mišić počinje da gubi svoju osnovnu funkciju. Na taj način remeti celokupnu cirkulaciju u telu čoveka, a tako narušena struktura srčanog mišića, kao posledica zanemarivanja srčanog udara, može da dovede do mnogobrojnih komplikacija bolesti – precizira prof. dr Ristić i dodaje da su od ove vrste srčanog udara najugroženije osobe sa pridruženim bolestima.

Operacija, srce, Foto: 24sedam/Goran Sivački

– Nemi infarkt naročito je čest kod osoba koje boluju od šećerne bolesti. Razlog za to je što dijabetes uništava nervna vlakna i smanjuje intenzitet bolova koje neko oseća. Takođe, u riziku su gojazne osobe, one sa povišenim krvnim pritiskom, ljudi koji su stalno u stresnim situacijama i pušači – ističe on.

I mladi su ugroženi

Iako je ranije važilo da infarkt obično iskusi starija populacija, granica za to se poslednjih godina znatno pomerila.

Mladi, Pixabay

– I dalje imamo najviše slučajeva u populaciji starijoj od 60 godina, međutim, iskustvo je pokazalo da je i veliki broj mladih, onih od trideset godina, takođe imalo infarkt, nakon čega im je ugrađen stent ili urađena operacije. Razlog za to leži u vođenju neurednog života, sa puno stresova i briga. Uz to obično ide i loša nebalansirana ishrana i fizička neaktivnost – kaže prof. dr Ristić.

Iste posledice

Ranija istraživanja pokazala su da je oko polovine srčanih udara koje se dogode, u stvari, tihi infarkt.

Kako se navodi u jednom istraživanju iz Severne Karoline, oboleli često i ne osete simptome, a ukoliko se i jave, oboleli ih često pomešaju sa problemima sa varenjem ili simptomima gripa.

Dr Zu-Ming Zeng, kao i drugi članovi tog istraživačkog tima iz medicinske škole “Wake forest” ispitivali su 9.489 žena i muškaraca koji su zbog infarkta hospitalizovani, a zaključak je da je 7,4 odsto ljudi preživelo snažan srčani udar, dok je njih čak 45 odsto doživelo tihi infarkt.

Pročitajte još
Takođe, dokazali su da ovaj tihi infarkt ostavlja jednake posledice kao i uobičajeni srčni udar.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Najčitanije Vesti