HOBP je bolest koju ima oko 500.000 ljudi u Srbiji: Pluća mogu da otkažu, pa pacijenti budu "prikačeni" na kiseonik i po 20 sati dnevno

Svetski dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), koji se od 2002. obeležava treće srede u novembru, ove godine posvećen je prevenciji i ranom otkrivanju ove podmukle bolesti. Otuda i  slogan “Disanje je život - deluj na vreme".

Svetska zdravstvena organizacija apeluje na smanjenje stope pušenja i na ranu dijagnostiku HOBP, budući da se ovi pacijenti suočavaju sa većim rizikom od razvoja raka pluća, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2. Uz pušenje, zagađenje vazduha je jedan od glavnih uzročnika ove plućne bolesti, sa kojom, kako se procenjuje, u svetu živi skoro 400 miliona ljudi, dok je u Srbiji ta brojka oko pola miliona. Svake godine ona odnese oko tri miliona života.

Youtube/ TVDR

Prema rečima pulmologa prim. dr sci. med. Tatjane Radosavljević, HOBP se sastoji praktično iz dve bolesti koje se prepliću - emfizema i hroničnog bronhitisa, i ono što je tipično za hroničnu opstruktivnu bolest pluća jeste da je podmukla i da se kasno otkriva.

- Pravih ranih simptoma nema, ali postoji jednostavna metoda koju može svako da uradi u skoro svakoj zdravstvenoj ustanovi i zove se spirometrija ili merenje plućnih kapaciteta. To je posebna sprava koja nam pomaže da uspostavimo dijagnozu, i ukoliko se ustanovi pad plućnih kapaciteta, uz tegobe kao što su kašalj, iskašljavanje, sviranje u grudima, gušenje, zamaranje, pulmolog pacijentu određuje lečenje koje se sastoji uglavnom od inhalacione terapije. Prestanak pušenja je obavezan, jer pušenje direktno pogoršava ovu bolest - naglašava dr Tatjana Radosavljević.

Pacijenti oboleli od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje, otežano disanje, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. S napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Uz poznate savete i preporuke, mogu se raditi i preventivno vežbe disanja.

- Ukoliko se ne leči, bolest može da dovede do hroničnog nedostaka kiseonika, odnosno hroničnog otkaza pluća, pa ljudi moraju i kod kuće da koriste kiseonik čak i do 20 sati dnevno. Takođe, svaka infekcija može da pogorša hroniču opstrukciju pluća, pa se zato ovim pacijentima savetuje pre svega da se vakcinišu protiv gripa, ali postoji i posebna vakcina protiv najčešćih plućnih bolesti izazvanih bakterijama "pneumo-23" i može da je primi svako ko je sklon čestim prehladama gornjih disajnih puteva - navodi pulmolog dr Tatjana Radosavljević.

 

Profimedia

Dodaje da postoje dve vrste vežbi disanja koje mogu da se sprovode - jedne koje uključuju fizičke vežbe uz pokrete ruku i druge koje se izvode posebnim aparatima na kojima pacijent vežba i pluća i mišiće. 

- U suštini, ta bolest je gubitak plemenitog plućnog tkiva, što dovodi do suženja disajnih puteva, za razliku od bronhijalne astme, gde plućno tkivo ostaje netaknuto. Za lečenje se koriste kompresivni inhalatori, tablete i pumpice - navodi dr Radosavljević.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam