Može li i srpska tradicija i zdrava ishrana? Doktorka Šobajić otkrila kako uskladiti srpsku i modernu kuhinju
Hipertenzija, gojaznost kod dece i unos previše soli tri najveća problema u vezi sa lošom ishranom
U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja, a procenjuje se da oko 440.000 stanovnika Srbije uzrasta 15 i više godina ima dijagnostikovan dijabetes, kao i da kod približno 250.000 obolelih dijabetes još nije otkriven.
S druge strane, jedan od glavnih uzroka dijabetesa je gojaznost, koja dovodi i do hipertenzije kod odraslih, pa u Srbiji svaki drugi građanin ima probleme sa visokim pritiskom, dok oko milion ljudi pije lekove protiv te bolesti.
Ali lekari tvrde i da građani Srbije unose previše soli, koja opet izaziva hipertenziju, a čak 78 odsto više soli nego što nam treba unosimo preko industrijske hrane. Kada uzmete u obzir sve ove faktore i njihovu povezanost, situacija nije nimalo ružičasta.
Međutim, ovom spisku nije kraj, jer je primetno da imamo i sve više gojazne dece.
Pročitajte još:
- Imamo gojaznu decu, i to je veliki problem, a još jedan veliki problem je hipertenzija. Ona je dobrim delom povezana sa time što u Srbiji i regionu koristimo previše soli. Mislim da tu treba da se radi na slanju poruke da je dosoljavanje, kako u domaćinstvima tako i u industriji, nešto o čemu veoma treba da vodimo računa - izjavila je za 24sedam Slađana Šobajić, dekan Farmaceutskog fakulteta i potpredsednik Društva za ishranu Srbije.
Može i so, ali umereno
Ipak, u srpskoj tradiciji je da se jedu prilično slana jela, poput turšije, roštilja, pečenja, pa se postavlja pitanje kako onda smanjiti unos soli. Dr Šobajić kaže da je to izvodljivo, ali da mora da se povede računa.
- Samo je pitanje količine. Ako nam je nešto drago i milo, onda moramo da prilagodimo ostatak nedelje tom nekom događaju gde ćemo se nekako opustiti. I to je jedino prirodno, jer se ne može sve ukinuti. A i tradicija je tradicija - objašnjava doktorka.
Pixabay
Ali postavlja se pitanje kako uskladiti srpsku tradiciju, koja podrazumeva jaku, masnu i začinjenu hranu, sa standardima zdrave ishrane. Dr Šobajić je izjavila da se s vremenom u našoj populaciji prihvata umerenija ishrana.
- Čini se da polako ali sigurno većem delu populacije postaje jasno da je ishrana, pored toga što nam čini veliko zadovoljstvo, i izuzetno važna za zdravlje. I da jako veliki broj hroničnih bolesti kao jedan od faktora rizika ima nepravilnu ishranu. Nažalost, kod nas se dešava da tek kada se neko razboli i ode kod lekara shvati da je ishranom bolest mogao da prolongira ili kompletno spreči - objašnjava ona.
Bolje srediti ishranu na vreme
Doktorka dodaje da je bolje ishranu srediti na vreme, jer je loše navike teško iskoreniti.
- Zato stalno ponavljam da treba da radimo sa decom. Da već u osnovnoj školi imaju neke časove gde bi usvojili neke nove načine pripremanja hrane, pa čak i izbora - kaže dr Šobajić.
Evropska konferencija o ishrani u Srbiji
Danas se otvorila 14. evropska konferncija o ishrani, koja se održava svake četiri godine. Ovo je prvi put da se održava u Srbiji, a sem Federacije evropskih udruženja u ishrani, organizator je i Društvo za ishranu Srbije.
- Imamo oko 800 prezentacija koje će se čuti u 10 paralelnih sala. Napravljeno je 10 tema, a tri su se izdvojile sa najvećim brojem radova. To su ishrana, metabolizam i hronične bolesti. Onda ishrana kroz različite periode života, i treća tema su preporuke, standardi i vodiči koji se koriste za poboljšanje ishrane - navela je dr Šobajić.
Doktorka je objasnila da je gojaznost kod dece veoma prisutna i da postaje sve češća.
- Za Evropu su karakteristične gojaznost i prekomerna telesna težina, a u Srbiji je kod školske i predškolske dece trend zabrinjavajući. Mislim da je to nešto gde zaista treba da se uloži veći napor za edukaciju, ali i direktne akcije u predškolskim i školskim ustanovama - kaže ona.
Profimedia
Najčešći problem kod dečije ishrane jeste konzumacija brze hrane, grickalica i slatkiša.
- Kada su mala deca u kući obično dobijaju neku hranu koja možda i nije izbor njihovih roditelja, već je posledica brzine života. Neke predškolske ustanove su pristale da naprave izrazito uravnoteženu ishranu. Ali čim deca izađu iz kuće javljaju se problemi sa brzom hranom, grickalicama i osvežavajućim bezalkoholnim napicima - kaže dr Šobajić, i dodaje da jedna čaša gaziranog napitka nije štetna, ali da to ne može da bude svakodnevna navika.
Primetno je da se deci u najranijem uzrastu daje velika količina slatkiša, a u Srbiji gotovo da postoji kult slatkog kada je dečija ishrana u pitanju.
- Dečiji organizam je mlad i podnosi sve. Ali ako se nastavi taj problematičan trend u ishrani, problemi se nagomilavaju. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje samo pet odsto ukupne energije iz prostih šećera. To je jako malo. Tu u suštini nema slatkiša, jer je sve sadržano u mleku i voću, koje bi bi trebalo da ima prioritet. Dakle, ugljeni hidrati su dozvoljeni, ali složeni, kojih ima u proizvodima od žita, krompiru, mahunarkama... - objasnila je ona.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari