Dolazi sezona virusa, od ključnog je značaja da ga preležimo: Može doći do problema sa srcem, a ovo su prvi simptomi

Budući da stiže sezona virusa lekari-specijalisti speluju na sve da virusnu infekciju odleže, miruju i da se ne izlažu fizičkoj aktivnosti, jer veliki broj pacijenata dobije oštećenje srčanog mišića kao posledicu virusne infekcije i postaju kandidati za transplantaciju srca.

Za 10 godina, pre koliko je u Srbiji obnovljen program transplantacije srca u Klinici za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS) ovaj organ su dobila 52 pacijenta. Većina njih je osetila umor ili suvi večernji kašalj, koji se najčešće pripisuje virusu, plućnim bolestima ili godinama starosti, a ne problemu sa srcem, ukazuje u intervjuu za Telegraf.rs ass dr sci med Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu UKCS. Danas između 60 i 70 pacijenta svakog dana čeka na novo srce.

24sedam/Ivan Mitić

 

Kada je reč o medicinskoj statistici, vidimo da glavni uzrok srčane slabosti kod mlađih starosti 30 do 40 godina, jeste promena na krvnim sudovima srca, što je nekada ranije bila karakteristika za stariju životnu dob. Drugi uzrok srčane slabosti kod njih je već pomenut virusni miokarditis. Najčešće u populaciji je poznat koksaki virus, ali bilo koji virus koji protrči kroz vaš organizam može da napadne srce.

-Kada ste mlađi, mislite proći će, pa nemate tu naviku da mirujete, a znamo da su mirovanje i odmor glavni načini lečenja kada je pitanju virus i oporavak pacijenta. Imamo i određeni broj pacijenata koje dobijamo iz Instituta za majku i dete, i iz Klinike u Tiršovoj, koja imaju urođena srčana oboljenja i zahvaljujući velikom naporu dobrih lekara uspeju da premoste taj period i dođu u adultno doba i postanu naši pacijenti. Moram da kažem da smo do sada transplantirali i dva pacijenta koji ne pripadaju adultnoj populaciji, starosti 15 i 16 godina, i oni su naši najmlađi pacijenti koji su dobili srce, navodi dr  Emilija Nestorović.

Najbolje da ga odležimo, a kada je u pitanju mlađa populacija i tinejdžeri, nikako ne treba da se u tom periodu bave fizičkom aktivnošću, teretanom i treninzima, jer se u tom trenutku organizam izlaže još dodatnom fizičkom naporu, i to ostavlja najviše posledica. Neće se to dogoditi kod svih, ali vi ne znate da li ste baš vi ta osoba kod kojeg će virus oštetiti srčani mišić i dovesti do toga da vremenom postanete transplant kandidat.

Profimedia

 

Glavni razlog je u 50 odsto slučajeva ishemijska bolest srca, najčešće preležani infarkt miokarda.

Veliki broj tih pacijenata ima neprepoznatu koronarnu bolest gde prva manifestacija bude baš srčana slabost. To se naročito dešava kod pacijenata koji imaju dijabetes i oštećenje perifernih nerava, tako da ne osećaju tipične tegobe kao što su bolovi u grudima koji bi ih upozorili da se nešto dešava sa srcem. Na drugom mestu je urođena bolest srčanog mišića, kardiomiopatija, koju ne znamo da imamo sa rođenjem. Zato je jako važan skrining i prevencija. Kao što nas preventivno uče da idemo kod stomatologa, moramo već od 20. naročito 30. godine da uradimo bar jedan ultrazvuk srca godišnje. Takođe je važno da ukoliko se bavimo fizičkom aktivnošću, naročito za naše male sportiste, iako u rutinski skrining spade samo EKG, uradimo bar jednom i ultrazvuk srca. Veliki broj pacijenata misle da su zdravi a nisu. Imali smo slučaj mladog fudbalera koji se sve vreme izlagao fizičkom naporu, a nije znao da ima urođenu bolest srčanog mišića. Treći uzrok su urođene srčane mane.

-Međutim, ono što bih istakla jeste da je srčana slabost jedno podmuklo oboljenje, obzirom da su simptomi nespecifični. Prvi simptom koji pacijenti osećaju je umor. Svako od nas u određenom trenutku života zbog prevelike količine obaveza ima taj simptom. Najčešće ga pripisujemo nečem drugom a ne srčanom oboljenju. Zato se nažalost, bolest otkrije vrlo kasno. Postavljanje dijagnoze srčane slabosti je krucijalno, jer iako bolest ne možemo da izlečimo, možemo da produžimo vremenski period do krajnjeg stadijuma bolesti kada je transplantacija srca jedino rešenje, navodi dr Emilija Nestorović.

24sedam/Ivan Mitić

 

Bolest počinje umorom i zamaranjem, kada primetimo da nam je otežana teža fizička aktivnost, penjanje na prvi, drugi sprat...

-Onda kasnije kreće kašalj, koji se najčešće javlja tokom večeri kada legnemo u krevet, prija nam da podignemo jastuk jer pod silom zemljine teže loš srčani mišić dovodi do zadržavanja tečnosti u samim plućima. Vremenom kreću da otiču noge. I to se ponekad pripisuju dužem stajanju. Kako bolest napreduje, kreću i kompleksniji simptomi kao što su aritmije, popuštanje drugih organa, zamor u miru i obavljanju uobičajenih kućnih aktivnosti, tuširanje, oblačenje, jelo. Tada već dolazimo u neki krajnji stadijum bolesti kada pričamo o transplantaciji srca. Tu je jako važno da takve pacijente prepoznaju naše kolege na nivou primarne zdravstvene nege, da ih pošalju na vreme u centar koji se bavi srčanom slabosti jer prognoza je najbolja onda kada dobijete pacijenta u određenom vremenskom periodu kada je samo srce oslabljeno. Vremenom nakon srca kao glavnog pokretača dolazi do slabljenja drugih organa - jetre, bubrega, pluća a onda kada se razvije multiorgansku slabost, transplantacija srca nije moguća i ti pacijenti nažalost nemaju nikakvu mogućnost za dalje uspešno lečenje, objašnjava sagovornica Telegrafa.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi