Olja je zbog raka pluća prvo izgubila oca, a onda i supruga: To je bila agonija, jedan čovek ne može sve to sam da izgura

Rečenica da život piše drame u punom značenju mogla bi da se odnosi na ono što je doživela Olja Ćorović, žena kojoj je kancer odneo prvo oca a onda i supruga.

Iako bi mnogi posustali i pali nakon dve ovako teške životne situacije, ona je uspela da se podigne i da započne borbu za druge ljude koji imaju ovu tešku bolest.

- Moj otac je umro od karcinoma pluća. Ja sam tada imala 13-14 godina i negde je čitav teret te bolesti podnela majka i rodbina. Mi kao deca znali smo da se nešto dešava. A kasnije smo osetili posledice kada smo ostali sami - počinje priču Ćorovićeva za 24sedam.

Međutim, nakon jedne velike tragedije zadesila je druga. Bolest a kasnije i smrt supruga od iste dijagnoze - karcinoma pluća.

- Kada se suprug razboleo, to je bila jedna agonija koja u tom trenutku traje za čitavu porodicu. Tu su svi uključeni, ne samo neko ko je oboleo, već svi oko njega. Sreća u nesreći je bila da su mi deca bila odrasla i bili su podrška u svemu tome. Jer jedan čovek ne može sve da izgura. Odlasci na terapije, kontrole... tu je potreban angažman više ljudi tako da sam tu imala pomoć - nastavlja Olja.

Dodaje da je borac po prirodi i da se zbog toga nije predavala, uprkos svemu.

- On je dobio terapiju kao donaciju. On je imao uslove za imunoterapiju, ali tada to nije moglo na teret fonda. Zahvaljujući donaciji dobili smo taj lek i ja sam se uključila u Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim Plućima". Mi smo dobili donaciju, ali šta je sa onim ljudima koji nisu u toj prilici? Tako da sam se tada uključila u njihov rad - objašnjava Olja kako je započela da se bavi i humanitarnim radom. 

24sedam/Radovan Marković

Ali onda se u lečenju njenog supruga desio opet negativni preokret jer je prestao da reaguje na imunoterapiju i morali su da se vrate na klasičnu hemioterapiju. 

Nažalost, nije izdržao i preminuo je.

Molba svekrve da nastavi borbu

U čitavoj tuzi koja je zadesila njihovu porodicu, Oljina svekrva ju je pitala nešto što je pokrenuo da nastavi borbu.

- Kada je preminuo, moja svekrva me je pitala da li imam snage da ostanem u udruženju i ako pomognem makar jednom čoveku, učinila sam nešto. Eto, to je bio neki motiv da pomognemo svima onima kojima to možemo. Nažalost, pacijenti koji nisu bili u prilici da se leče imunoterapijom pre ili kasnije dođu u dosta loše stanje i ne mogu medijiski da budu eksponirani. Tako da se tu ja pojavljujem kao njihov predstavnik, ali imamo još ljudi koje zovemo. Nažalost, broj članova udruženja je vrlo promenljiv zato što karcinom pluća ima veliku smrtnost - objasnila je naša sagovornica.

Ipak, nije lako boriti se sa tuđom bolešću nakon što ste preživeli smrt dve drage osobe i slušati priče drugih pacijenata.  Olja kaže da joj najveći motiv da gura dalje to što su mnogi ljudi delom i zbog njenog rada danas živi.

- Ja imam podršku okoline i ljudi na poslu, što je moja lična motivacija. Ali i podrška ljudi koji su prepoznali da radim nešto, pa su oni posredno uključeni u sve. U mom životu su bile faze kada sam sve što se desilo zaključala negde da bih mogla da nastavim dalje. Pa sam tek negde posle tri godine "otključala"... ali ne može čovek, koliko god da ga pogađa, dozvoli taj luksuz da tuguje. Moram da gledam dalje šta ću. Ja imam dvoje dece, pa tu je moja svekrva, tako da sam ja odgovorna za neke ljude. I da sedim i kukam to je luksuz. Tako da ovde imam odgovornost da pomognem pacijentima a moja lična emocija ostaje zaključana jer treba da budem praktična da bih mogla da pomognem - objasnila je ova hrabra žena.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi