Ako u vozilu Hitne vidite samo vozača, znači da se ostatak ekipe bori za život pacijenta! Vozač saniteta: Najteže je kad su deca povređena
Najstresnije je kada su deca u pitanju, otkrivaju vozači, a smene 3. i 4. maja nikad neće zaboraviti
Kada kao vozač Hitne pomoći imate 10 godina radnog staža, mislite da ste sve videli... ali onda se dogode 3. i 4. maj i masakri koji stravične slike ubijene i povređene dece zauvek urežu u sećanje, ovako o svom poslu govori Sandro Poleksić, vozač saniteta.
- Najteže što se desilo je tragedija u OŠ "Vladislav Ribnikar". Kolega i ja smo bili blizu, pa smo otišli da pomognemo. Mislim da su svima najteže takve situacije... sa mladim osobama - navodi Poleksić.
Njegov kolega Darko Mihajlović kaže da je ista smena koja je radila 3. maja trebalo da radi i 4. maja - noćnu smenu.
- Ista ta smena je poslata u Dubonu i Malo Orašje, mi smo od sedam ekipa morali tri da zamenimo za tu noć. Nisu mogli da izdrže da rade i sledeću noć, neki su tražili slobodan dan, neki su i bolovanje otvorili - objašnjava Mihajlović.
Pročitajte još:
Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar
Najstresniji su pozivi kada su u pitanju deca. Lekarsku ekipu u sanitetu čine vozač, lekar i tehničar.
Ako na prednjem sedištu vidite samo vozača, to znači da je pacijent ugrožen i da je drugi deo ekipe sa njim. Uz uključenu rotaciju situacija je još ozbiljnija.
Ne može svako biti vozač Hitne pomoći
Nije njihov posao samo da voze i uključuju svetlosne i zvučne signale. Koriste aparate za kiseonik, pomažu ekipi u saniranju povreda..
Zato ne može svako da bude vozač Hitne pomoći.
Najviše poziva imaju vikendom.
- Imamo stručno-metodološki centar u kojem naši lekari i tehničari obučavaju nas vozače zajedno sa lekarom i tehničarem koji je na terenu. To se radi redovno i to su treninzi koji se održavaju jednom ili dva puta mesečno - objašnjava Darko Mihajlović, vozač u Hitnoj pomoći.
Svakog trenutka na ulicama Beograda je više od 60 ekipa, a iako je stres stalno prisutan, on kaže da je to njihov posao.
Masakri 3. i 4. maja
Podsetimo, nezapamćeni zločini, masovna ubistva, dogodila su se 3. i 4. maja.
Najpre je 3. maja dečak K. K. u školi "Vladislav Ribnikar" ubio devet učenika i radnika obezbeđenja i ranio šest osoba (pet učenika i nastavnicu). Policija je ubrzo potom uhapsila počinioca koji je bio naoružan sa dva pištolja, vlasništvo njegovog oca, kao i četiri Molotovljeva koktela koje je sam napravio.
Printskrin/Ustupljen video
Dan kasnije, Uroš Blažić, posle svađe, uzeo je pušku i otišao u selo Malo Orašje, gde je ubio pet osoba.
Potom se odvezao do sela Dubona, gde je ubio još troje ljudi.
Nakon što je završio masakr, krenuo je ka selu Šepšin, nekoliko kilometara severozapadno od Dubone, gde mu se izgubio svaki trag. Nakon potrage koja je trajalo celu noć, uhapšen je sutradan oko osam časova u selu Vinjište kod Kragujevca.
Do tamo je stigao taksijem, a kako se sumnja, Blažić je oteo vozača i uz pretnje ga primorao da ga vozi.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari