Svi pričaju da u Srbiji nema dovoljno stambenog prostora, a čak u 630.000 stanova niko ne živi!

U Srbiji postoji preko 510.000 nenastanjenih stanova i više od 120.000 onih koji su napušteni, zvanični su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prema konačnim rezultatima popisa od prošle godine, u Srbiji ima tačno 3.613.352 stana, dok je površina prosečne stambene jedinice 74,7 kvadrata.

Međutim, samo nešto više od 2,6 miliona stanova je nastanjeno, pokazuju podaci RZZS-a u knjizi "Broj i površina stambenih jedinica".

Uprkos tome što se u Srbiji, naročito u velikim gradovima, stalno može čuti da nedostaje stambenog prostora, postoje čak 123.584 napuštena stana, dok je nenastanjeno 510.258 stanova.

Da stvar bude čudnija, imamo čak 2.797 poslovnih prostora koji su nastanjeni i preko 4.000 prostorija nastanjenih iz nužde, dok je popisano i 929 kolektivnih stanova.

Broj vikendica i stanova koji se privremeno koriste u vreme sezonskih radova je 288.883, dok je 64.916 prostornih jedinica isključivo u funkciji obavljanja delatnosti.

Moglo bi se reći da su ovi podaci čak i nelogični, jer imamo toliko nenastanjenih stanova a mnogo ljudi se dovija za životni prostor, pa čak živi i u kolektivima.

Međutim, agent za nekretnine Kaća Lazarević kaže za 24sedam da su to većinom stanovi koji se kupuju kao investicija.

- Ti stanovi se izdaju ili ih drže i čekaju, a to je obezbeđen kapital koji neće propasti. A to, uglavnom, rade naša dijaspora i izuzetno bogati ljudi. Imamo mi puno klijenata koji imaju po pet-šest stanova. A to je najizraženije u Beogradu na vodi - objašnjava ona.

Profimedia

Lazarevićeva smatra da stanovi koji se vode kao napušteni, zapravo to nisu.

- Nisu oni napušteni, već tu niko ne živi. Ljudi kupe stan i ne izdaju ga. Napušteni stanovi bi bili oni koji ne bi imali vlasništvo. Ima puno stanova, naročito u novogradnji, koje su ljudi kupili da ih imaju, a ne da ih koriste. Oni znaju da vrednost tih stanova neće opasti - objasnila je ona.

Inače, Lazarevićeva kaže da su cene stanova u novogradnji i dalje na istom nivou, dok su vlasnici u starogradnji spremniji na korekcije. 

- Investitori uopšte ne žele da koriguju cene i zbog toga nema velikog prometa. Jako je smanjen u odnosu na ono što je bilo u decembru prošle godine, kada je počela stagnacija. Tada su Rusi otišli, i kada je ekonomska kriza uzela maha tržište je stalo. Mi nemamo veliki promet, a ljudi jednostavno ne shvataju da sa tako visokim cenama nema kupaca - rekla je ona.

Lazarevićeva je objasnila da cene kuća van Beograda skaču, naročito u pograničnom delu sa Mađarskom, jer ih jako često kupuju Rusi.

- Rusi su se u većem broju preselili u Suboticu zato što je jeftinji život, i oni su podigli cenu vikendica na Kelebiji i na Paliću. Te vikendice su se prodavale u bescenje, ali sada imaju mnogo veće cene jer su kvatitetno građene, u šumi su, imaju plac... ali je to, ipak, 200 kilometara od Beograda - rekla je ona.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi