Deca su nam kao kifle: Bavljenje sportom kod dece nema alternativu, ali mora biti u svrhu zdravlja, ne takmičarskih rezultata

Fizička aktivnost neophodna je od ranijeg uzrasta i nema alternativu, ali mora da bude umerena i prilagođena uzrastu. Rezultate bavljenja sportom u najranijem detinjstvu vidimo kasnije u zrelom dobu. Istovremeno, preterana aktivnost ili proizvoljnost u treninzima mogu da dovedu do neželjenih efekata.

Kako za 24sedam navodi dr Мilоš Оbrеnоvić, specijalista interne i fizikalne medicine, reumatolog i sportski lekar, fizička aktivnost, ali ne i specijalizacija u određenom sportu i takmičenja, neophodna je paralelno sa razvojem nervnog, kardio, lokomotornog sistema.

-Ona pozitivno deluje na razvoj, ali treba da bude umerena i prilagođena uzrastu. Proizvoljnost, međutim, može da dovede do neželjenih komplikacija, upozorava Obrenović.

Fizička aktivnost može da zameni mnoge lekove, ali nijedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost podseća sagovornik za 24sedam i dodaje da potreba za fizičkom aktivnošću od najranijeg perioda do kraja nema alternativu.

-Efekte bavljenja sportom vidimo kasnije u životu. Tako se, na primer, koštana gustina formira nekih 70 procenata u ranom periodu do 17. godine, dok se preostalih 30 odsto formira u kasnijem delu života. Zato je dobro rano u životu biti aktivan, kako bismo pripremili skelet, telo za ono što nam sledi kasnije, a to je recimo osteoporoza kod žena posle menopauze. To je ulaganje za budućnost, naglašava mr Miloš Obrenović.

Podseća da su brojne studije pokazale da inteligencija utiče na koordinaciju i motoriku, ali nove studije nam govore da motorički trening bez sumnje utiče na kognitivni razvoj, što je još jedan razlog više da se u najranijem uzrastu svakodnevno bavimo fizičkom aktivnošću.

-Svi sistemi koji se razvijaju od najranijeg detinjstva, imaju koristi od fizičkog treninga. Srce, jetra, bubreg svi imaju koristi jer im povećavate kapacitet kojim rade i onda te plodove ubirate kasnije u životu, jer te rezerve koje ste stvorili još kao dete, zapravo trošite u odraslom dobu i starosti kada više nema fizičke aktivnosti, navodi sagovornik 24sedam.

Dr Miloš Obrenović napominje da se poslednjih godina kod dece, usled sve manje fizičke aktivnosti, ali i razvoja tehnologija javljaju ozbiljni deformiteti.

dr Miloš Obrenović, Youtube printscreen

-Posturalni deformiteti se sve više javljaju zbog kombinacije naglog rasta i neaktivnosti. Dolazi do fenomena gubitka normalne zakrivljenosti kičmenog stuba. Iz latiničnog slova S kičmeni stub prelazi u ćirilično S. Deca nam postaju kao kifla, sede pogureni za stolom, nagnuti napred s telefonom u ruci, zbog čega može da dođe do fenomena ravnih leđa. To dovodi do skraćenja mišića, a kičma se prilagođava tome. Brojni mladi imaju deformitete kičme, stopala… Zato naglašavam da sport nije samo postizanje rezultata na takmičenjima, već treba da bude podređen zdravlju. Deca će odustati lako od sporta ako ne postižu rezultate, a onda je osnovna svrha izgubljena.

Napominje međutim značaj toga da taj trening u najranijem dobu bude doziran i adekvatno prilagođen uzrastu i periodu rasta.

-Trening u ranom periodu treba da bude raznovrstan, što podrzumeva više različitih fizičkih aktivnosti, više vrsta sportova. Neophodno je paralelno razvijati kod dece i izdržljivost i elastičnost i snagu. Pošto to često nije sadržano u jednom treningu, onda bi dete trebalo da ide recimo na više različitih sportova. Da, recimo, nauči da pliva, da se kasnije bavi trčanjem, pa gimnastikom… Rana specijalizacija u sportu nije dobra. Trening koji primenjuju vrhunski sportisti, koji maksimalne rezultate postižu rano, još u detinjstvu, nije podrđen zdravlju već rezultatima. Rezultat u sportu često ne ide ruku pod ruku sa zdravljem, upozorava dr Miloš Obrenović.

U najmlađem uzrastu, dodaje sagovornik 24sedam, potrebna je svakodnevna fizička aktivnost, ali kombinacija vežbi za izdržljivost kao što su plivanje, vožnja bicikla, trčanje, zatim elastičnosti, ali i elementi snage i neka motorika, dakle neka spretnost sa loptom. Deci, napominje, tri puta nedeljno po sat vremena nije ni blizu dovoljno.

-Boravak u prirodi u parkovima, svakodnevno po bar sat vremena, razvija sve vrste sposobnosti – pentranje po drveću, preskakanje rupa. Pa „obična“ igra između dve vatre razvija celo telo, a deca danas nemaju ni fizičko u školi. U klubovima, nažalost, preovladava takmičarski duh, važno je pobediti. A vi u određenom uzrastu možda imate i fizičku predispoziciju, pa možda i talenat za neki sport, ali takozvana hronološka starost ne prati vašu biološku i možda vi u toj nekoj godini, osmoj, devetoj, nećete postići maksimalan rezultat, ali biste do njega došli već za godinu-dve. Međutim, vi ste već otpisani i nemate posle ni šansu ni ne znate šta ste propustili. A bavljenje sportom u najmlađem uzrastu bi trebalo da bude podređeno zdravlju, a ne rezultatima, jer te benefite, kao što smo već rekli, vidimo kasnije u životu, kada trošimo rezerve prikupljene na početku, podseća Obrenović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi