Pirotska "vijagra" dobija muzej: Niko ne zna kako je nastala, a sada će svi moći da vide sa čime se pravila (FOTO, VIDEO)

Proizvođačima, ali i gurmanima i ljubiteljima jedinstvenih gastronomskih specijaliteta kakvi su pirotska peglana kobasica, beli sir i kačkavalj, ponovo će se, posle pauze od dve godine zbog kovida, pružiti prilika da na Sajmu peglane kobasice poslednjeg vikenda januara uživaju u jedinstvenim specijalitetima toga kraja.

Peglana kobasica je tradicionalni proizvod iz Pirota u kombinaciji kozjeg, ovčijeg i goveđeg mesa, prirodni začini, meso se obrađuje, odstranjuju se sve neželjene primese i masnoće. Tokom mesec dana sušenja, kobasica se više puta skida i pegla flašom, zbog čega je dobila naziv “peglana”, a zbog svojih afrodizijačkih svojstava znaju je i kao “pirotsku vijagru”. 

U domaćinstvu pirotskog ugostitelja Dalibora Tošića već pola veka pravi se po istoj recepturi. 

- Proces kreće od mašine za mlevenje. Ubacuje se čisto mesto, prirodni začini kao što su beli luk, paprika, biber, so. Nema nikakvih dodataka, aditiva, konzervansa, pojačivača ukusa. Meso se melje i meša. Posle toga ide u vakuum punilicu. Preko punilice ide u poluautomatsku klipsaricu. Puni se u obliku slova U. Vezuje se klipsama i ide na sušenje u komoru za zrečnje i sušenje kobasice – priča nam Dalibor Tošić.

Faza sušenja i zrenja traje oko 30 dana i u toj fazi kobasica se desetak puta skida i pegla flašom.

- Kod nas u porodici, meni je otac po profesiji mesar, radi se pedeset godina i više, recepturu nismo menjali, tako da je to neka porodična receptura naše porodice - priča Dalibor.

24sedam/Maja Kostić

Ono što se sa godinama promenilo jeste, kako kaže, sam način izrade. Proces mešanja mesa nekada je bio mukotrpan posao, a danas su ga preuzele mašine.

- Tad je bilo veoma teško da se radi peglana kobasica uopšte, i uopšte način življenja je bio veoma težak s obzirom da nisu imali mašine. Ono što je kod te peglane kobasice najteže je bilo ovo mešenje mesa, umešavanje sa začinima, to je sada najlakše. Ovo je mašina, evo je upravo ispred mene, koja vrši mešanje mesa, tako da menjaju se stvari. To su opet neke civilizacijske tekovine 21. veka – otkriva nam Tošić.

24sedam/Maja Kostić

On je, međutim, želeo da sačuva uspomenu na tradicionalni način pravljenja ovog specijaliteta. Počeo je da prikuplja ono što su stari koristili za izradu i napravio je Muzej peglane kobasice.

- Što se tiče tačno kada je peglana nastala, to niko ne zna, a s obzirom da postoji jako veliki broj predmeta koji su se koristili na Staroj planini, ne samo za izradu peglane kobasice, nego uopšte u domaćinstvu, mi smo prethodnih deset godina prikupljali te predmete. Ovo je privremena postavka muzeja, u planu nam je da otvorimo muzej gde će moći posetioci da dođu da se upoznaju sa načinom izrade i uopšte kako su ljudi živeli na Staroj planini pre nekih stotinak godina – ističe Dalibor koji će se sa svojom boemskom potkovicom prestaviti in a Sajmu koji se održava ovog vikenda.

Peglana kobasica treći je proizvod tog kraja, posle kačkavalja i ćilima, kome je Zavod za intelektualnu svojinu dodelio oznaku geografskog porekla.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi