On stalno bindžuje, a ona je doživela krindž: Je l' razumete šta ovo pričaju naša deca?

Profesor Vlado Đukanović izjavio je da društvene mreže doprinose širenju žargona, kao i da takav uticaj na jezik nije viđen ranije u istoriji, kao u poslednjih tridesetak godina.

Žargonske izraze uče mlađe generacije od nešto starijih. Nekada smo mi bili ti koji su ih smišljali, a danas pokušavamo da razumemo o čemu to govore mladi. Žargon nastaje u školama, kod omladine do 20 godina, a danas je internet novo mesto rađanja novih značenja reči.

- Društvene mreže doprinose nenormalnom širenju pojedinih reči i žargona - objašnjava Đukanović.

Prema njegovim rečima, takav uticaj na jezik nije viđen nikada ranije u istoriji, kao u poslednjih tridesetak godina.

Na pitanje kada se dešava da reč iz slenga pređe u standardni jezik, Đukanović navodi da ne postoje jasni kriterijumi šta je žargon.

- Pokušavali su ljudi da razvrstaju žargone, odnosno da klasifikuju pojmove, ali sve izmiče svakoj mogućoj klasifikaciji. Ne postoje vrata na koja se puštaju žargonske reči u standardni jezik, niti postoji telo koje pušta takve reči. To se desi vremenom. Govornici počnu da koriste tu reč frekventno - objašnjava Đukanović.

Na pitanje da li treba da čuvamo žargonizme, Đukanović odgovara da se čuvaju sami, kao i da ne moramo posebno to da radimo.

- To su divljine jezika i tu se stvari dešavaju same od sebe. Nešto se pojavi, nešto ostane da postoji, a nešto potpuno promeni izvorno značenje. Nikakvog tu reda i pravila nema - kaže gost Beogradske hronike.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi