Ceo život mi govore da sam lenja i željna pažnje a ja sam bila u depresiji: Tri stvari koje roditelji treba da obrate pažnju!

Kada vidimo bezvoljno ili tužno dete, retko ko će pomisliti da je depresivno, obično svi konstatujemo da je razmaženo, željno pažnje ili nešto treće. Ne mora uvek biti tako, depresija kod dece postoji i to stanje predstavlja veoma ozbiljan zdravstveni problem, samo je pitanje da li smo i koliko toga svesni kao roditelji, ali i društvo. O mentalnom zdravlju dece se veoma retko govori.

Na društvenim mrežama Srbiju je "prodrmao" tvit jedne devojke koja je istakla kako je prvi put dobro, nakon što je s 24 godine dobila adekvatnu terapiju.

- Ne znam zašto se ne priča dovoljno o mentalnom zdravlju dece, jer ja sam sa 24 godine prvi put u svom životu DOBRO zahvaljujući terapiji, a bila sam depresivna bukvalno otkad znam za sebe i to uvek pripisivalo lenjosti, traženju pažnje i ne znam ni ja čemu?! - napisala je devojka i sa ovim tvitom pokrenula pravu lavinu komentara.

- Uglavnom jezivo je što sam dozvolila sebi da mnogo dugo ne budem okej, jer sam mislila da je svima tako, dok mi bukvalno doktor nije potvrdio da imam problem, šta da vam kažem lečite se ljudi i nemojte da zapostavite psihu! - poručila je ova hrabra devojka.

 

 

- Depresija kod dece je često neprepoznat poremećaj. To se dešava pre svega što se kod dece javlja mešoviti depresivni poremećaj u komorbiditetu sa anksioznošću, češće nego sama depresija. Anksiozni simptomi bivaju prepoznati dok depresivni budu zamaskirani anksioznošću - priča za "Blic" psiholog Jovana Jovanović.

Kako prepoznati depresiju?

- Ozbiljne forme depresije tek kasnije nastupaju kada budu rano prepoznate i lečene - zato što je tada uočljivo da dete ne jede, ne spava po celu noć, premoreno je u školi, nema koncentraciju, ili spava previše da ne može da se probudi za školu, biva prkosno, svadljivo, često plače, i ima stomačne probleme na nervnoj bazi. Dete može biti razdražljivo, u školi se primećuju depresivni sastavi, slabije učestvovanje u društvenim aktivnostima povlačenje i opšti sumoran izgled u oblačenju, u umetničkim predmetima sumoran izraz - npr. likovno i muzičko, zatim demotivisanost za bavljenje sportom, gubitak interesovanja za drugu decu i druženje. Neretko prestaju da idu u školu, zatvaraju se u sobu, pišu depresivne dnevnike i gledaju serije i filmove sumornih sadržaja. Sve su to jasni simptomi koji nam moraju biti alarm da se s detetom nešto događa - ističe Jovanović.

Depresiju prati samopovređivanje

Dečiju depresivnost za razliku od odrasle depresije u daljim fazama ponekad prati samopovređivanje, dete ima nalete besa u kojima grebe sebe, nanosi sebi modrice, ili čupa kosu. To se može dešavati u snu. Takođe ponekad ima i košmarne snove.

Pixabay

Roditelji da obrate pažnju na tri stvari

- Roditelji treba da obrate pažnju da li dete ima faze da spava premalo ili previše i da li u budnom stanju nema koncentraciju? Posebnu pažnju treba obratiti na sadržaje koje dete bira - poput serija, filmova, igrica koje igra, omiljenih likova, jer to su sadržaji sa kojima se dete identifikuje i u kojima prepoznaje sebe i poistovećuje se s njima. Samopovređivanje kod dece je ozbiljan znak za hitno reagovanje, tada treba dete odmah odvesti kod dečijeg psihologa ili psihijatra - ističe psiholog.

Greška koju roditelji najčeše čine

- Velika greška koju roditelji čine jeste oslanjanje na školskog psihologa ne znajući čemu školski psiholog služi. Posao školskog psihologa je da prati procese učenja i socijalizacije i da eventualno, ako prepozna da dete ima bilo kakav problem uputi ga dalje na lečenje. Roditelji to dalje upućivanje na lečenje dozivljavaju kao da psiholog nije hteo da se pozabavi detetom i ne uzimaju u obzir činjenicu da školski psiholog nije klinički psiholog kao i da je deci nekada potrebna psihijatrijska pomoć i da zapravo školski psiholog radi ispravnu stvar i pomaže njihovom detetu - kaže Jovanović.

Pixabay

Ne sme biti tabu tema kada se radi o mentalnom zdravlju

- Devojka koja se prvi put sa 24 godine oseća dobro, nakon što je dobila terapiju, nažalost nije jedina. Pohvalna je njena istrajnost u želji da pomogne sebi, ali i hrabrost da to podeli s drugima kako ne bi prolazili kroz isto! Ali da do toga ne bi dolazilo moramo otvoreno pričati o depresiji kod dece i mladih - to ne sme da bude tabu tema. Svakome može da se desi, ali se isto tako može prevazići samo uz stručnu pomoć - kaže Jovana Jovanović.

Mnogi roditelji se plaše odlaska kod lekara, psihologa, lekova, kriju šta se dešava, ignorišu problem misleći da će tako nestati, ili smatraju da je dete samo lenjo, razmaženo i da je to trenutna kriza koja će proći.

- Depresija nije izmišljena bolest. Deca nemaju svest o sebi i ne mogu kao odrasli da primete promene u svom funkcionisanju, na kraju krajeva i odrasli teško prepoznaju depresiju kod sebe a kamoli deca, zato je ovo apel na roditelje da obrate pažnju.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi