Bitka kod Velbužda: Sukob kojim je počelo stvaranje Dušanovog carstva (FOTO)

Na današnji dan 1330. godine odigrala se bitka kod Velbužda , između trupa kraljevine Srbije predvođenih kraljem Stefanom i njegovim sinom mladim kraljem Dušanom sa jedne, i trupa carevine Bugarske predvođenih carem Mihajlom III Šišmanom sa druge strane.

Povod za bitku bio je pokušaj kralja Stefana da predupredi spajanje bugarske vojske sa vizantijskom i njihov zajednički napad na Srbiju, a okončala se pogibijom Mihajla Šišmana i potpunim porazom bugarskih snaga, u kome se posebno istakao mladi kralj i prestolonaslednik Dušan. 

Direktne posledica bitke bila su manja teritorijalna proširenja Srbije i postavljanje maloletnog Stefanovog sestrića Jovana Stefana  na bugarski presto, ali su njene dugoročne posledice bile daleko značajnije. Njome je u samom začetku uništen vizantijsko-bugarski savez uperen protiv Srbije, pošto je vizantijski car Andronik III (1328—1341) svoju vojsku koju je trebalo da spoji sa bugarskom, nakon vesti o njenom porazu, okrenuo na drugu stranu i napao obezglavljenu Bugarsku. Srbija je nakon bitke postala najmoćnija sila na Balkanskom poluostrvu i bio joj je otvoren put ka osvajanju celokupne Makedonije.

Kralj Stefan Dečanski bio je uvučen u unutrašnje vizantijske sukobe u kojima se protiv Andronika II (1282—1328), koga je podržavao srpski kralj, digao njegov unuk Andronik III. Njihov sukob se definitivno okončao 1328. godine porazom i zbacivanjem sa prestola starog cara, a novi car je Srbiju, kao saveznika svoga dede, smatrao neprijateljem. 

On je 1330. godine sklopio savez sa bugarskim carem Mihajlom Šišmanom, prema kom je trebalo da zajedničkim snagama napadnu Srbiju u leto te godine.

Andronik III, Vizantijski car je krenuo u prvi napad, u kome je zauzeo nekoliko srpskih gradova u Pelagoniji, gde je čekao da Bugarska strana krene u napad. Stefan je pustio vizantince da osvoje ove pogranične gradove, želeći prvo da se obračuna sa Bugarima. Bugari su krenuli ka Zemlinu sa severa i iz Trnova, a Stefan je uvideo da ih može presesti i iznenaditi dolazeći iz pravca ušća Toplice u Moravu, nakon čega se Srpska Vojska utaborila severno od Velbužda kod reke Sovolštice. Nakon dana primirija, Stefan koji je dočekao pojačanje kreće na nespremne bugare, koji nisu bili disciplinovani i koji su imali nizak moral.

Wikipedia

Precizne informacije o brojevima ne postoje ali se po raznim predanjima pretpostavlja da je Srpska Vojska Predvođena Stefanom i njegovim sinom Dušanom brojala oko 15 000 ratnika i 2 000 najamnika mahom Nemaca i katalonskih vitezova. Sa Bugarske strane koju je predvodio Mihailo bilo je oko 12 000 bugarskih ratnika i 3 000 tatarskih najamnika.

U jutro 28. jula 1330 godine, Srpska Vojska svom silinom udara na nespremnu i gladnu Bugarsku Vojsku. 

U bici se posebno istakao mladi kralj Dušan koji je pokazao odlično upravljanje i vojno umeće, koji je sa svojim delom vojske i najamnicima napravio veliku pometnju i gubitke za bugarsku stranu. 

Mihailo je pokušao da okupi i usmeri svoju vojsku ali mu to nije pošlo za rukom, te se dao u beg. O njegovoj smrti postoje različite verzije, od toga da mu je glavu odrubio Dušan pri završetku bitke do toga da je nakon četiri dana podlegao ranama ali je ovime zadat veliki udarac Bugarskoj. 

Dalje se navodi da je Stefan pokazao mrtvo telo bugarskim velmožama, tako im poručujući da je svaki otpor uzaludan,nakon čega Mihaila sahranjuje u manastiru sv. Đorša, te Stefan dalje nastavlja da dublje u Bugarsku dok ga nije sačekala bugarska vlastela sa Mihailovima bratom Belaurom, koji predaju ključeve gradova Stefanu. 

Dušan je rešio ostatak bugarskog otpora, te je zatim oslobodio srpske gradove od vizantinaca, koji su čuvši da je Mihailo ubijen, otišli da pljačkaju po Bugarskoj.

Vest o srpskoj pobedi stigla je i do vizantijskog cara Andronika III, koji se odmah odlučio da odustane od daljeg vojnog pohoda na Srbiju. On je glavninu svojih snaga povukao iz Makedonije i usmerio ka Bugarskoj, dok je zoni dotadašnjih operacija ostavio samo nekoliko manjih garnizona, koje je kasnije mladi kralj Dušan isterao.

Srbi su ovom pobedom postigli veoma mnogo. Bugarska je bila oslabljena i svedena u granice između Dunava i Marice, tako da više nije bila u stanju da ofanzivno deluje ka Vardarskoj dolini. To je značilo da je Srbija sebi potpuno obezbedila posed Makedonije i nesmetan pravac delovanja ka Egejskom moru. Sa caricom Anom je u Bugarsku došao i srpski politički uticaj, tako da se Trnovu posle bitke moralo voditi računa o držanju Srbije i njenim interesima.

Kraljevina Srbija pobedom kod Velbužda gotovo i da se nije proširila, a izostalo je očekivano pljačkanje po Bugarskoj, kao i dodela novih titula i poseda ratobornoj vlasteli. Kralju Stefanu je situaciju dodatno komplikovao njegov sin i naslednik Dušan, koji se istakao tokom same bitke, zbog čega je zadobio naklonost vlastele. Da bi primirio nezadovoljstvo među vlastelom, Stefan je poslao vojne odrede predvođene mladim kraljem Dušanom u Makedoniju, da povrate nekoliko gradova koje je Andronik III u svom kratkotrajnom pohodu zauzeo, i potisnu Vizantince.

Ovo je međutim samo privremeno smirilo tenzije u kraljevini Srbiji. Stefan je osećao nezadovoljstvo vlastele njegovom vladavinom i sumnjao da će Dušan stati na njihovo čelo i pokušati da ga obori sa vlasti što se i desilo, čime je stvoren put za izgradnju srpskog carstva na čelu sa Dušanom.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi