Kad su Nemci ratovali pod srpskim barjakom: Stotine gardista bile elita naše vojske u njenom najslavnijem periodu

Srpski car Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić, koji je u narodu ostao upamćen kao car Dušan Silni, bio je naš najveći vladar, za vreme čije vladavine je srpska država uvećala svoju teritoriju kao nikada pre i nikada posle toga. Srbija se tada prostirala od Dunava na severu do Korintskog zaliva na jugu, granica na zapadu bilo je Jadransko, a na istoku Egejsko more.

Veoma ambiciozan i sposoban, Dušan je od najranije mladosti pokazao želju za vladanjem. Od trenutka kada je seo na srpski presto, 1331. godine, otovrio je najslavniju stranicu srpske istorije, napravivši od Srbije jednu od najmoćnijih zemalja u Evropi.

Wikipedia

Uspešan vladar i političar, umeo je da ambicije vlastele drži pod kontrolom i u smeru korisnom za državni interes, što je bio glavni uslov za rast moći srpske države. Takođe, car Dušan se pokazao i kao uspešan vojskovođa, što je dodatno proširilo njegovu slavu u narodu.

Dušanova vojska je bila dobro obučena i, za to vreme, moderno opremljena. Car je razumeo da je jaka vojna sila jedini garant moći srpske države. Međutim, malo je poznato koja je jedinica bila udarna pesnica Dušanove vojske. 

U srednjem veku najamničke vojske bile su normalna pojava i gotovo svaki vladar u Evropi je imao odrede plaćenika koji su se, pored redovnih jedinica, borili za njega. Izuzetak nisu bili ni srpski vladari. 

Prema dostupnim podacima, najamnike je u Srbiji prvo doveo kralj Milutin. U njegovo vreme najbrojniji su bili Turkopuli, hristijanizovani Turci, koje je on preuzimao od Vizantinaca. Njegov sin Stefan Dečanski oslanjao se na Katalonce koji su mu pomogli da izvojuje veliku pobedu protiv Bugara u bici kod Velbužda. 

“Alemanska” garda

Ovu tradiciju nastavio je i car Dušan, s tim što su njegovi najamnici uglavnom dolazili s prostora današnje Nemačke. Srpski car je oformio svoju ličnu (“alemansku”, po nazivu za Nemačku koji se tada koristio - Alemanija) gardu, koju je sačinjavalo oko 300 elitnih vitezova. 

Pripadnik ove vojne formacije nije mogao da postane svako. Gardisti su morali da budu visoki najmanje dva metra, te da su bili pobednici nekog od viteških turnira tog vremena. Bili su to “sepcijalci” tog vremena.

Wikipedia/Bitka kod Velbužda, mladi Dušan ubija Mihajla Šišmana, freska Visoki Dečani

Garda Dušana Silnog je bila teška oklopna konjica, a konji su se birali po veličini i snazi, kako bi mogli da nose vitezove, njihov težak oklop i oružje. Vitezovi su nosili teške oklope srebrne boje i kada bi se pojavili na bojnom polju delovali su impozantno, pa je strah odmah paralisao neprijatelja. 

Kad nisu bili u ratnim pohodima, najamnici su živeli u posebnim naseljima, nekim vrstama kasarni, u svakom trenutku spremni za akciju. Sve slobodno vreme koje su imali na raspolaganju su koristili za trening i, poput gladijatora u rimskim arenama, borbu jednih protiv drugih, kako bi usavršili ratničke veštine. 

Kodeks garde, baš kao i svih vitezova tog vremena, zahtevao je od pripadnika bezuslovnu vernost gospodaru. To znači da su, bez obzira na to što su praktično bili plaćenici, gardistima čast i odanost bile na prvom mestu.

Pisanih tragova o njihovom cenovniku u srpskoj srednjovekovnoj državi nema, ali se može zaključiti da im je mesečna plata iznosila dva-tri zlatnika (1-1,5 perpera). Poređenja radi, godišnji porez na kuću u Srbiji u to vreme iznosio je jedan perper. Ako se uzme u obzir broj pripadnika garde, može se zaključiti da su njihove plate bile veliki izdatak za tadašnji državni budžet. Međutim, car Dušan je znao da samo sa jakom vojskom može da održava mir u zemlji, ali i proširi granice Srbije. 

Srpska vojna strategija

Srpska vojska tog vremena je imala posebnu strategiju. Dušanovi oficiri su bili školovani vojnici koji su izučavali antičke bitke i govorili po nekoliko jezika. 

Wikipedia

Jedna od taktika u toku napada se sastojala od toga da su na početku bitke na protivnika puštani ogromni psi koji su bili idresirani za napad. To je izazivalo paniku među neprijateljima. Posle toga je sledio napad lake konjice i pešadije, da bi zatim pripadnici garde, najčešće sa boka, na konjima izvodili juriš usmeren u jednu tačku neprijateljske vojske – tamo gde se vidi barjak protivničkog vojskovođe. Par hiljada tona čelika i mesa jurilo je kroz neprijateljske redove i tako zadavalo fatalni udarac protivniku.

Pobunu u Albaniji ugušili za 28 dana

Alemanska garda bila je toliko silna vojna jedinica toga doba da postoje zapisi da je Dušan Silni sam sa svojom gardom ugušio pobunu u današnjoj Albaniji, obišavši je celu za samo 28 dana.

Po povratku cara sa Hilandara, digla se cela Albanija u želji da izađe iz carstva. Pošto je prestonica bila u Skoplju, car je podigao svoju gardu i za 28 dana obišao celu Albaniju. Ispred skoro svakog grada pred kojim bi se pojavio Dušan sa svojom gardom, grad bi otvorio vrata i istakao belu zastavu. Bilo je samo nekolikom manjih okršaja u kojima su neprijatelji bili potučeni do nogu.

Nemac bio Dušanova “desna ruka”

Prvi među garadistima i jedini koji je bio viši od samog cara Dušana (srpski vladar je bio visok 214 cm), bio je Nemac Palman Braht. On je bio komandant careve garde i čovek od najvećeg Dušanovog poverenja.

Izvori o Brahtu su jako oskudni, ali se zna da je rođen u austrijskoj provinciji Štajerskoj oko 1290. godine, odakle je u 27. godini otišao zbog neuzvraćene ljubavi jedne grofice. Idući sa turnira na turnir, postao je jedan od najboljih boraca i vitezova tadašnje Evrope. 

Kao četrdesetogodišnjak, 1331. godine, dospeo je u Zetu i Primorje i tu se zadržao, baš u vreme kada je njom upravljao mladi kralj Stefan Dušan. Stupivši u njegovu službu, zajedno sa grupom od skoro 300 najamnika, vitez Palman je ostao u njoj sve do iznenadne i zagonetne smrti srpskog cara, 1355. godine. Učestvovao je u gotovo svim bitkama i osvajanjima koje je predvodio Dušan Silni. Ovaj Nemac je postao i carev savetnik, tako da je Dušan mnoge odluke donosio konsultujući se s njim.

Koliko je Braht bio važna ličnost na dvoru cara Dušana, ne samo kao vešt i hrabar ratnik, govori i činjenica da je upravo on poslan u Austriju kao provodadžija srpskog vladara.

Wikipedia/“Proglašenje Dušanovog zakonika”, Palman Braht je prvi vitez s leva (na stepeništu)

Naime, car Dušan je u to vreme već četiri godine bio oženjen sa Jelenom, sestrom bugarskog cara Jovana Aleksandra, ali par još nije dobio potomstvo. S obzirom na to da je pitanje naslednika prestola bilo i te kako važno, odlučeno je da se car ponovo oženi, a izbor je pao na sinovicu hercoga Otona i kći nemačkog cara Fridriha Lepog Habsburga. Zbog toga je Dušan poslao svog komandanta garde da ugovori venčanje.

Bio je to jedini zadatak koji Braht nije ispunio, i to ne svojom krivicom. Nesuđena druga žena prvog srpskog cara iznenada je umrla, tako da od venčanja nije bilo ništa. Srećom, carica Jelena je ubrzo ostala u drugom stanju, tako da Dušan nije imao potrebu da traži novu suprugu. U istoriji je ostalo zapisano da su Dušan i Jelena imali najskladniji brak u dinastiji Nemanjića.

Posle careve iznenadne smrti, Palman Braht je otišao u službu Dušanove sestre Teodore, a poslednji put njegovo ime pominje se 1363. godine u Dubrovniku, kad mu je tamošnji vlastelin Menče Menčetić testamentom zaveštao 40 perpera. Nije poznato kada je i gde umro. Poznati srpski slikar Paja Jovanović naslikao je Brahta na slici “Proglašenje Dušanovog zakonika”.

Dušanov naslednik, Stefan Uroš V Nemanjić, u narodu poznatiji kao Uroš Nejaki, za šesnaest godina carevanja nije držao najamnike. Neki istoričari danas tvrde da je to jedan od razloga propasti države Nemanjića. 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi