Stručnjak upozorava: FB dovoljno 78 naših lajkova da bi napravio profil o nama! Ne ostavljajte tragove na mrežama!

 

Krađa podataka u digitalnom svetu nije retkost, ali s prelaskom u onlajn okruženje tokom pandemije gotovo je svakodnevna. Veliki broj podataka svesno ostavljamo na društvenim mrežama, i to je ono što treba da ograničimo. Moramo da znamo da smo mi u internet svetu samo ogroman broj podataka koji se monetizuje, kaže stručnjak za sajber bezbednost Adel Abusaru.

Čak i oni ljudi koji nemaju društvene mreže svakodnevno ostavljaju mnogo digitalnih tragova koristeći pametne telefone ili kompjutere. Neke od njih ostavljamo svesno, i to je ono što možemo da otkrijemo o sebi, međutim, kada dođe do krađe podataka, tu je i ono što ne bi trebalo drugi da znaju.

Pexels

Abusaru ističe da lične podatke kao što je matični broj nikada ne treba ostavljati na internetu.

- Pre svega trebalo bi da imamo svest o tome da mi u svakom trenutku ostavljamo digitalni trag iza sebe. Šta god da radimo, u svakom trenutku ostavljamo digitalni trag, i korelacijom različitih podataka vrlo je lako doći do informacija do kojih ne možemo ni da pretpostavimo da neko može da dođe - objašnjava stručnjak za sajber bezbednost.

Prema njegovim rečima, 2010. godine tadašnji izvršni direktor "Gugla" Erik Šmit rekao je: "Mi znamo sve šta radite, znamo gde ste bili i na kraju znamo šta mislite."

- U tom trenutku on je bio možda i malo pretenciozan, ali danas, 12 godina kasnije, to je apsolutno istina, ne samo za "Gugl" nego i za neke druge kompanije - naglašava Abusaru.

Skrinšot/TV/RTS

Dodaje da podaci pokazuju da je, na primer, jednoj društvenoj mreži poput Fejsbuka dovoljno 78 naših lajkova da bi napravila profil o nama – šta nam se sviđa, šta nas interesuje, čime se bavimo, gde želimo da putujemo...

Različiti su akteri, objašnjava Abusaru, koji skupljaju podatke. Sa jedne strane, to su države koje imaju legitiman razlog da ih sakupljaju, i one moraju da budu svesne toga da te podatke moraju isto tako i da štite.

Sa druge strane, podatke sakupljaju različite kompanije. Sa lojaliti karticama koje ostavljamo, kompanije imaju mogućnost da naprave istoriju naših kupovina i na osnovu toga da nam ponude ono što kompanije nazivaju personalizovana kupovina.

- Kompanija, s druge strane, može da prikupi ogroman broj podataka o vama i da napravi neku vrstu analitike o tome kako ćete se ponašati. U nekim ekstremnim slučajevima kompanija je imala podatke o tome da je neka devojčica trudna pre nego što su njeni roditelji to saznali - poručuje stručnjak za sajber bezbednost.

Skrinšot/TV/RTS

Prema njegovim rečima, u principu je to legalan biznis. Dejta brokeri, kompanije za koje verovatno ljudi nisu ni čuli, legalno i legitimno prikupljaju podatke s najrazličitijih izvora.

- To je igra velikih brojeva, sakupljaju podatke i onda ih prodaju ili iznajmljuju drugim kompanijama. Onda te kompanije na osnovu podataka koji su im važni mogu da na bolji način reklamiraju ili izmene neki svoj proizvod - kaže Adel Abusaru.

Dodaje da je to legalan biznis. Problem je u tome što je korelacijom tih podataka vrlo jednostavno doći do osetljivih informacija o našoj intimi.

- Pre 10 godina su to radili analitičari, a danas to rade algoritmi - poručuje stručnjak za sajber bezbednost.

Skrinšot/TV/RTS

Prema njegovim rečima, igra dejta brokera i tih priča velikih podataka je nešto čime treba da se pozabave države i nadnacionalne institucije, kao EU. Drugi deo priče su ozbiljne nevladine organizacije na evropskom nivou koje postoje i kod nas i koje se bore za zaštitu privatnosti i zaštitu podataka o ličnosti.

- Ono što zavisi od nas takođe je veoma važno. Veliki broj tih podataka svesno ostavljamo na društvenim mrežama i to je ono što treba da ograničimo. Nema potrebe da je apsolutno sve na mrežama. Moramo da podignemo svest. Naše društvo doskoro nije imalo problem s tim da svuda ostavlja matični broj ili da broj lične karte. Slike dece na društvenim mrežama su takođe nešto što je problematično - ističe Abusaru.

Dodaje da neko može da se poigra s našim podacima i da, ako pronađe podatke o matičnom broju, bankovnom računu, ukrade novac iz banke, a zatim je moguće ciljano napadati ljude.

- Moramo da shvatimo da je digitalni svet neraskidivo povezan sa fizičkim svetom i ono što ne bismo uradili u fizičkom svetu ne treba da radimo ni u digitalnom. Treba da imamo dobre šifre, da koristimo vi-pi-em, pazimo šta ostavljamo na internetu, jer nije sve za internet - poručuje stručnjak za sajber bezbednost Adel Abusaru.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi