Grčki humanitarac anonimno izdržavao dva srpska dečaka! Pukom slučajnošću posle više od 20 godina ih spojio bračni par iz Srbije (FOTO)

Grčka. Ostrvo Naksos. Selo Filoti. Bračni par iz Srbije, Sever Jurišin i Ljiljana Božović, sasvim slučajno, baš kako sudbina može to da udesi, su tokom letovanja naišli na Grka koji je tokom bombardovanja Jugoslavije, dolazio na Kosovo i Metohiju, ali i Republiku Srpsku, kao humanitarac, ali i otkrili njegovu dugočuvanu tajnu - pre više od 20 godina je izdržavao dva srpska dečaka - jednog što je ostao bez oca, drugog koji je bio siroče. Pre mnogo godina je sa njma izgubio svaki kontakt. Sve do sada!

- Pitaju me zbog čega se svake godine "mlatim "po grčkim ostrvima, kada imam gajbu u Istri i mogu za džabe na more - počinje priču gospodin Sever za 24sedam.

- Osmehnem se i svakog puta im ispričam pričicu sa aktuelnog letovanja, kao razlog odlaska u Grčku. Naksos, drugi dan boravka na njemu. Već smo obišli Santorini, Ios i obe Koufunisije, kao i Irakliju. Odlučujemo da iznajmimo automobil i obiđemo kopnenih deo ostrva. Stižemo u udaljenije selo, Filoti i jedva pronalazim mesto za parkiranje u "mršavom" hladu. Spuštamo se pešice nizbrdo i pažnju nam privlači šarenilo zanatskih proizvoda ispred male radnje.

Foto: Privatna arhiva

Susret sa - "Čikicom"

Dok su Sever i njegova Ljilja, kako je on zove, pravili fotografije isped njih je izašao vlasnik radnje ni ne sluteći da će im taj susret zauvek promeniti život. Svima.

- Bio je nasmejan. Na jeziku koji podseća na engleski, rekao nam je da će da nas slika zajedno ispred radnje, a i da možemo da slikamo i unutrašnjost dućana. Zahvaljujemo se na grčkom i naravno, počinje razgovor. Kada saznaje da smo iz Srbije, menja izveštačeni osmeh i "prodavačku" ljubaznost u setni izraz lica.  Bukvalno nas uvlači u unutrašnjost radnje i na Grčkom, uzbuđeno počinje bujica rečenica, emocija, mimike i gestikulacije. Pretura po fiokama na svom stolu, traži, lista papire i prevrće fascikle. U moru reči, od kojih svaku treću mogu da razumem, shvatam da je bio u Republici Srpskoj i na Kosovu. Za vreme bombardovanja. Bio je član humanitarnog konvoja. Prevozio je pomoć za žrtve bombardovanja. Pokazuje nam srpsku zastavu i šajkaču. Nabraja gradove u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji koje je obišao i dovezao humanitarnu pomoć.

Foto: Privatna arhiva

Dve fotografije dečaka i plač

- Konačno, onako usplahiren i vidno uzbuđen, pronalazi to što je tražio. Pokazuje nam zahvalnicu manastira Tvrdoš, za svoj nesebičan trud i humanost. Onda vadi dve fascikle, u njima dosijei sa fotografija dva dečaka. Ime, prezime, datum i mesto rođenja. I ostali lični i porodični podaci. Administrativna hladnoća obrazaca. Prvi dečak je ostao bez oca, na Kosovu i Metohiji. Drugi, je ratno siroče iz Bosne i Hercegovine, iz Republike Srpske. Pokazuje uplatnice.

- Šta si plaćao? - pitam ga.

- Slao sam svakog meseca novac obojici, izdržavao sam ih. Obojicu, tri godine - odogovrio mi je sa velikom tugom. Dok prevodim Ljilji sa Grčkog, shvatam da ona plače. Istovremeno, vidim kako se iz ugla oka ovog dobrodušnog čoveka kotrlja kap i blista kao kvarc. Izmeštamo se, vreme i prostor se sažimaju i ono što je bilo, kao da se dešava ponovo pred nama. Ovde je tamo, juče je danas...Pucaju nas emocije. Ljudskost, dušebrižnost, davanje kao način života...Život koji piše priče...Ljudi obuzeti sobom, čitaju neka druga štiva. Ostajemo u svečanoj, nezemaljskoj tišini, svako sa svojim mislima, a čikica i u uspomenama koje ga obhrvavaju. Koliko dobrote može da stane u ljudsko srce....

Foto: Privatna arhiva

 

Dok smo "lutali", svako u svojim mislima, moja Ljilja je odjednom prelomila i odlučila da pita: "Šta se desilo sa dečacima? Gde su? Šta rade? Gde žive?"

- I tada videh najtužnije podizanje ramena, kao nemušti znak da ne zna. Nije u kontaktu sa njima. Pa to je bilo pre 20 i više godina! Ljilja mobilnim fotografiše oba dosijea dečaka i zahvalnicu manastira Tvrdoš. Čikica ne dozvoljava da slika i uplatnice. Želi da ostane anoniman, kao i svota koju je plaćao. Ispoštovali smo njegovu želju. Zato je "čikica" - bez imena. Kupujemo prelepi karaf i dugo se opraštamo od ovog humanog čoveka. Gubimo se u paukovoj mreži uličica ovog predivnog sela. Odlazimo u tavernu, koju nam je čikica preporučio. Biramo  jagnjetinu, vino i meze.

Ljilja pronalazi jednog dečaka - Acu!

Dok su čekali, Ljilja je ponovo gledala fotografije dečaka. Nešto joj nije dalo mira. Bila je uznemirena. Odjednom, odlučuje da pozove sestru od strica, koja je iz Prištine, a koja se preziva isto kao i dečak sa fotografije.

- Posle par minuta kurtoazne razmene, Ljilja prelazi na stvar. Pita za Acu (dečaka sa Kosova i Metohije). Nena odgovara da ga poznaje. On je inženjer. Dobar dečko, kaže. Nas dvoje zamrznuti za stolom. Ljilja ponovo počinje da plače i pokušava da složi donekle razumljivu rečenicu. Odgovara na pitanje zašto nas baš on zanima. Nena kaže da ima broj mobilnog Acine majke. Prekidaju razgovor, da bi Nena pozvala tu ženu. Dok nas dvoje u neverici pokušavamo da objasnimo sinhronicitet, Ljilja dobija fotografiju na mobilni. Na njoj je nasmejani čovek, sa bradom i zdravim, blistavi osmehom, možda ima trideset i neku godinu.

A onda je stigla fotografija...

Foto: Privatna arhiva

- To je Aleksandar, " vaš"  Aca, kojeg tražite - kratka poruka ispod fotografije.

Naš sagovornik kaže da su tada shvatili da svedoče još jednoj životnoj priči, koju sam život može da ispiše, slikama.

-Neizdrž struji kroz svaku ćeliju naših tela. Da što pre pokažemo čikici Acinu fotku i da damo kontakt, kako bi se ponovo povezali. Nazdravljamo i trpamo hranu u usta. Nena javlja da je poslala Acinoj mami čikicin mejl i broj telefona i da je Aca kazao da će sutra da ga pozove i napiše mejl.

"Svemir zatvara još jedan krug"

- Završavamo ručak i vraćamo se u dućan. Pokazujemo fotku i objašnjavamo ko je to. Trenutak, za koji ne postoji reč koja bi ga opisala. Dugo gleda u fotografiju. Ljilja i ja naježeni. Bezvremenski, bezprostorno, vantelesno.Svemir zatvara još jedan krug. Slučajnosti ne postoje To je samo potpis Boga, kada želi da ostane anoniman. Meni u glavi počinje da se odmotava Teslina vremenska spirala. Dve fotografije iste osobe, u razmaku od preko dvadeset godina se superponiraju i shvatam koliko malo znam i razumem vreme....ljubav... čovečnost, ....davanje... Koliko toga mislimo da znamo i razumemo....Dobijamo na poklon dve čaše za vino, " Acine čaše"..  Dugo se pozdravljamo i rastajemo sa čikicom.... kao stari znanci, ili smo već stari poznanici?!? - ispričao nam je gospodin Jurišin.

Susret Ace i "Čikice"

Prema poslednjim informacijama koje smo dobili, famozni "čikica" bi trebalo da se ovog vikenda sretne sa Aleksandrom.

- Utiske ću vam rado preneti - rekao nam je više nego zadovoljan ovaj čovek plemenitog srca.

Nastaviće se...

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi