Jeziv početak leta: Utopili se dečaci, majka naočigled dece! Instruktorka otkriva kako da sprečimo tragedije!

Leto je zvanično počelo . Toplo vreme i temperatura iznad 30 stepeni Celzijusa, nateraće mnoge da pored hladne limunade ili sladoleda (ikao se leti preporučuju čajevi, kako bi se temperatura spoljašnpsti usaglasila sa onom unutar nas), rashlađenje potraže u vodi.

Sled događaja, od skidanja u kupaći kostim, sunčanja dužeg od deset minuta, možda koje čašiče alkohola na plaži, a onda ulaska u vodu - može imati fatalni kraj.

Razlog gore navedene tvrdnje je sledeći, osoba koja se sunča, nikako ne bi trebalo da naglo ulazi u vodu, zato što je tada temperatura tela i vode prevelika, nakon čega može doći do grča, šoka organizma...

I kao i prethodnih godina, ni ove godine početak sezone kupanja nije pošteđen ružnih ishoda.

Početkom juna, kod Smedereva se na divljem kupalištu udavio Lazar A. (14). Njegovo telo su sutradan pronašli ronioci u dubokoj vodi.

Sredinom meseca Aleksa P. (18) se udavio u reci Savi, u Šapcu. Iz Save je nedugo zatim izvučeno i telo nepozante žene, a na bazenu "Olimp", je preminuo stariji muškarac.

Juče je iz Zlatarskog jezera izvučeno telo žene (38) koja se juče, naočigled svoje dvoje dece, utopila.

Statistiku smrtnosti utapanjem je moguće umanjiti, a potrebno je znati koji su rizci i kako pravilno rashladiti svoje telo.

Udruženje Spasilaca na Vodi Srbije

Kako preventivno delovati, ali i koji su faktori rizika, objasnila nama je Kristina Miladinović, instruktorka u Udruženju spasilaca na vodi Srbije.

- Kada pričamo o utapanju, postoje različiti uzroci - od naglog ulaska u vodu (temperaturna razlika), nepoznavanje kupališta, virovi, trave. To sve dovodi do toga da se osoba uplaši, uspaniči, što može biti kobno - započinje Miladinović.

Ona naglašava važnost pravilnog ulaska u vodu.

- Treba pripremiti organizam na temperaturu vode postepenim rashlađivanjem. To činimo tako što se pokvasimo po grudima, telu i vratu. Naša temperatuta tela je 36 stepeni, napolju je preko 30 a voda je, recimo, 20 i nešto stepeni. Iz tog razloga je važan postepen ulazak u vodu - objašnjava sagovrnica.

Ukoliko u vodu uđemo zagrejani i naglo, organizam doživljava šok, a ako je neko lošeg zdravstvenog stanja može doći do srčanog zastoja, epilepsije, grča. Do pojave grčenje mišića može doći i usled dehidratacije.

Prevencije 

• Alkoholno piće pre plivanja je strogo zabranjeno. Alkohol na suncu ima čak četiri puta jače dejstvo. (Na svakom kupalištu pored vode imamo kafiće koji nude alkohol, pa ovu informaciju treba imati na umu kada sledeći put popijemo nešto pred kupanje)
• Kupanje na divljim plažama izuzetno opasno.  Na tim mestima je rizik izuzetan, zbog odsustva spasilačke službe.
• Priprema za dolazak na mesto kupanja. Važno je informisati se o pojedinostima kupališta, dubini vode. spasilačkim ekipama. Ukoliko je otvoreno kupalište, da li postoji nagli prelaz dubine. Primera radi, Lido je kupalište na kojem možete šetati 100 metara, a dubina vode će vam biti do kuka, nakon čega sledi nagli prelaz nivoa vode, navodi naša sagovornica.
• Nakon hrane nemojte odmah ući u vodu. Savetuje se da to ne činite kako ne bi došlo do povraćanja i brežeg zamora organizma.

Prema rečima instruktorke, ne postoji pravilo koje kupalište je najopasnije, "može biti podjednako opasno u bazenu i u otvorenoj vodi.

Kako da pružite prvu pomoć

 

Udruženje Spasilaca na Vodi Srbije

Ukoliko do nesreće dođe i osoba koju vidite počne da se davi, važno je da joj se ne približavate previše, jer usled udara adrenalina i pomućenog stanja svesti, izazvanog manjkom kiseonika, utopljenik može naškoditi onome ko pokušava da pruži pomoć.

- Ono što uvek savetujemo je da nema direktnog kontakta sa utopljenikom. Recimo, u tim slučajevima kada se bori za vazduh i dete je sposobno da odrasloj osobi slomi ruku, pod naletom adrenalina - kaže instruktorka. 

Pet faza utapanja i reagovanje

• Prve dve faze, osoba se nalazi iznad površine vode.
• Ostale tri faze, osoba se nalazi pod vodom. (U trećoj počinje da tone i gubi svest, a četvrtu i petu karakteriše prekid rada vitalnih funkcija)

- U prve dve faze osoba je pod naletom adrenalina i u tim situacijama kada priđete utopljeniku, on ne vidi nekoga ko želi da mu pomogne, zato što se bori za vazduh i u toj borbi za vazduh će uraditi sve da isti udahne: Spreman je da se na pomagača popne, kao da je panj, i na taj način drugu osobu dovede u stanje opasnosti. Zato imamo tužne slučajeve, koji pričaju o utapanju dva brata, prijatelja i tome slično - objašnjava instruktorka.

- Naša prva pomoć se sastoji u tome da utopljeniku dodamo neki predmet štap, loptu, kanap drvo, bilo šta za šta može da se uhvati kako ne bi potonuo. Kada udahne vazduh pribraće se i postati smireniji. Ako je osoba ispod površine vode treba je transportovati do obale, tada je najvažnije proveriti vitalne funkcije - naglašava Kristina Miladinović.

Ukoliko smo prošli obuku prve pomoći utopljenika postavljamo u određen položaj, a ako ne znamo šta treba da uradimo moramo potražiti pomoć stručne osobe, do koje najpre dolazimo na uređenim kupalištima.

Veštačko disanje i reanimacija

- Reanimaciji se pristupa kad kod utopljenika nema vitalnih funkcija. Da bi se započelo sa  masažom srca moramo da odredimo mesto kompresije. Ta tačka srca se određuje  tako što se odredi sredina početka i kraja grudne kosti. Prati se linija bradavica (kod žena je to malo specifičnije).

- Kad se nađe sredina, postavlja se koren dominatne šake na tu tačku, na nju se postavlja druga ruka, kako bi zategla prvu ruku, kako bi se pritisak vršio samo korenom prve šake. Pritiska se 30 puta, nakon čega se daju dva veštačka uduvavanja (osobi se začepi nos). 

Instruktorka napominje da ako se pritiska pogrešno mesto, ako se ne zapuši nos i glava ne zabaci dovoljno unazad, reanimacija neće imati svrhu.

- Ako glava nije zabačena dovoljno, vazudh će otići u želudac, a ne u plućuta.

Reanimacija se radi dok ne dođe Hitna pomoć, dok nas neko ne zameni, ili dok osoba ne povrati vitalne funkcije.

Za kraj razgovora sagovornica ističe da je posao koji ona obavlja izuzetno odgovoran i da ne trpi manjak discipline.

- Obavljam vrlo odgovoran i zahtevan posao, a za njega je pre svega potrebna doza humanosti. Konkurs za svakoga ko želi da postane pravi heroj je otvoren, a sve informacije su na sajtu spasioci.rs - zaključuje Kristina Miladinović, instruktorka u Udruženju spasilaca na vodi Srbije.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije globalno 236.000 osoba se godišnje utopi, svakog dana oko 650, odnosno 26 osoba svakog sata.

Međutim primenom znanja i odgovornošću ove brojke je moguće promeniti.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi