Bolnica je za nju bila druga kuća: Potresna ispovest Tatjane koja vodi bitku protiv opakog i nevidljivog neprijatelja! (FOTO)

U Srbiji od zapaljenskih bolesti creva boluje više od 10.000 ljudi, i u većini slučajeva ova bolest se u našoj populaciji razvija između dvadesete i tridesete godine, a sve češće se javlja i u najranjivijem periodu odrastanja, kao što je dečji uzrast. Ljudima kojima je dijagnostikovana Kronova bolest ili ulcerozni kolitis život se promenio iz korena, i to nije nikakva floskula.

Zapaljenska oboljenja creva, Kronova bolest i ulcerozni kolitis, doživotne su hronične bolesti koje se manifestuju velikim brojem stolica u toku dana, krvarenjem iz creva, gubitkom težine, visokom temperaturom i bolovima u stomaku.

Često se događa da bolest ne bude prepoznata na vreme, pa se na dijagnozu čeka po nekoliko godina. Iz tog razloga dolazi do teških formi bolesti koje zahtevaju dugotrajno i skupo lečenje kako bi se izbegla hirurgija, kada je potrebno odstranjivanje bolesnog dela creva. Ovo je samo jedan od problema s kojima se pacijenti susreću.

Konferencija "Život za peticu", 24sedam

Više od pedeset odsto pacijenata smatra da ova bolest ograničava normalno funkcionisanje individue i da je obolelom često potrebna psihološka priprema, primera radi, za izlazak iz kuće ili obavljanje nekih zahtevnijih aktivnosti. U tome je saglasna Tatjana Veličković, koja je u razgovoru za 24sedam kazala da joj je Kronova bolest dijagnostikovana sa trinaest godina. Napominje da joj je zbog toga veći deo tinejdžerskog, ali i adolescenskog perioda protekao u čestim odlascima u bolnicu i brojnim pregledima.

- Često u šali za sebe kažem da sam se razbolela još u prošlom veku. Pored Ljiljane, najstariji sam pacijent u Srbiji koji boluje od Kronove bolest. Bolest mi je otkrivena 1983. godine, kada sam imala trinaest godina, a kada sam napunila sedamanest, doktor Voja Perišić sa Instituta za majku i dete mi je otkrio tačnu dijagnozu i objasnio o kakvoj bolesti je reč. Tada sam radila kolonoskopiju i kada sam čula od čega bolujem bila sam u šoku zato što je ova bolest neizlečiva. Počela sam da razmišljam kako ću živeti sa tim, jer tada nije bilo neke terapije, a sada je dosta drugačije, pošto poslednjih desetak godina zaista ima dobrih terapija za ovu bolest. Trenutno sam na autofagiji, što podrazumeva da jedem samo određenu hranu, i to mom organizmu veoma prija - objašnjava Veličkovićeva.

Konferencja "Život za peticu", 24sedam

Tabu tema

Naša sagovornica ističe da joj je najteže bilo tokom studentskog perioda, kada je zbog bolesti i učestalih operacija bila primorana da prekida osnovne akademske studije.

Dodaje da je vršnjaci nisu razumeli, jer je ova tema za njih tada bila tabu, kao i za većinu populacije. Često se osećala usamljeno i neshvaćeno, ali nikada nije odustala, niti je imala takvu nameru. Borila se protiv predrasuda okoline, što je "drugačija" od drugih, ali je na kraju ostvarila svoj cilj - stekla je zvanje inženjera za dizajn.

- Saznanje da imam ovu bolest otežalo mi je svakodnevno funkcionisanje, ali nisam želela da odustanem. Kroz osnovnu i srednju školu više sam bila u bolnicama nego što sam išla u školu. Moji nastavnici su imali razumevanja za mene, tako da mogu reći da sam uspela. Dok sam studirala, posle svake dve godine fakulteta imala sam pauzu zbog raznih operacija, tako da je moje studiranje trajalo od '89. do '97. godine baš zbog tih prekida, ali sam bila uporna da završim studije, i na kraju sam uspela. Meni je mnogo vremena bilo potrebno da se pomirim sa tim da sam bolesna. Kao dete sam se oduvek pitala zbog čega se toliko razlikujem od ostale dece. Umesto da se igram sa njima, ja sam bila po bolnicama. Ipak, s vremenom sam shvatila o čemu je reč i nastavila da se borim - dodala je Veličkovićeva.

Zaključuje da joj je veoma važna podrška porodice, koja joj, kako kaže, daje vetar u leđa kada klone duhom, a ujedno i snagu da prebordi svaku prepreku.

- Jako je važna podrška porodice i prijatelja i meni ona mnogo znači. Ljudi koji su usamljeni, bolesni i pesimistični po prirodi - njima je najteže. Oni jednostavno ne mogu da se nose sa tim, pa postanu negativni, a ja uvek sebi kažem: "Idem dalje, pa šta bude biće". Na moju veliku radost, meni je poslednjih nekoliko godina bolest u remisiji, a kada nije, onda je mnogo teško, jer je tada kvalitet života jako loš. Želim da svi znaju da život sa ovom bolešću nije nimalo lak. Borimo se sa puno zdravstvenih problema, počev od stomačnih tegoba, ali i čestih odlazaka u toalet. Mnogi mladi ljudi se zbog svega ovoga povuku u sebe, da li zato što ih je sramota bolesti, ili što nemaju podršku okruženja, što je potpuno pogrešna odluka - napominje Veličkovićeva.

Stomačne tegobe/Ilustracija, Pexels

Podsetimo, Kronovu bolest i ulcerozni kolitis prati širok spektar simptoma, počev od velikog broja hitnih i nekontrolisanih stolica u toku dana, ponekad i do dvadeset, krvarenja iz creva, gubitka težine, visokih temperatura i jakih bolova u stomaku. Kronova bolest zahvata kompletan digestivni trakt, od usta do završnog dela debelog creva, i karakteriše se po tome što se upalni proces razvija u sluzokoži i zidu creva, što je nekada čini komplikovanijom za lečenje.

Posledice kasnog lečenja su suženja na crevima, krvarenje, pojava fistula, potreba za operativnim lečenjem... S druge strane, ulcerozni kolitis zahvata samo sluzokožu debelog creva, što dovodi do velikog broja tečnih stolica, koje su praćene obilnim krvarenjem. Lečenje je zahtevno, kažu stručnjaci, i ako je neophodno, završava se odstranjivanjem debelog creva ili postavljanjem trajne stome.

U zemljama regiona, kao i u većini evropskih zemalja, uz dobijanje dijagnoze sleduje i procena invalidnosti, u zavisnosti od toga u kojoj fazi je bolest zahvatila digestivni trakt, a naročito posle hirurških intervencija, dok kod nas još uvek ne postoji zakonska regulativa za procenu invalidnosti obolelih od ove bolesti.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi