Ne pokušavajte na ovaj način da očistite njivu: Kazne idu i do milion dinara!

U Srbiji je i dalje rasprostranjena praksa paljenja strnjike nakon žetve, jer mnogi poljoprivrednici na taj način najjeftinije uklanjaju žetvene ostatke. Ipak, takva praksa je zakonom strogo zabranjena.

Ministarstvo poljoprivrede apelovalo je na poljoprivredne proizvođače da, zbog najavljenog novog talasa visokih temperatura i povećanog rizika od požara na otvorenom, ne pale strnjiku, žetvene ostatke, smeće i biljni otpad. Kako navode, takvo ponašanje predstavlja ozbiljnu opasnost po ljudske živote, imovinu, poljoprivredno zemljište i životnu sredinu, a ujedno je i protivzakonito.

U saopštenju se ističe da u uslovima visokih temperatura, suše i povećanog rizika od požara čak i najmanji plamen može izazvati požar velikih razmera. Vatra se sa njiva vrlo brzo širi na okolne useve, voćnjake, šume, stambene i privredne objekte, ostavljajući za sobom nesagledive posledice.

Profimedia

Ministarstvo upozorava da paljenje strnjike, osim što povećava opasnost od požara, nanosi dugoročnu štetu poljoprivrednom zemljištu. Na taj način uništavaju se organska materija, humus i korisni mikroorganizmi, koji su ključni za plodnost zemljišta, što vremenom dovodi do smanjenja prinosa, degradacije zemljišta i pojačane erozije.

Zakonom o zaštiti od požara za paljenje strnjike propisane su novčane kazne od 50.000 do milion dinara, dok se poljoprivredno gazdinstvo koje prekrši propise stavlja u pasivan status.

Ministarstvo je pozvalo poljoprivrednike da prilikom uklanjanja žetvenih ostataka ne koriste vatru, već da primenjuju bezbedne i održive metode njihovog zbrinjavanja. Podsećaju i da su Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisane novčane kazne za paljenje strnjike i biljnih ostataka na otvorenom prostoru.

Pored finansijskih sankcija, gazdinstva koja prekrše propise mogu izgubiti pravo na državne podsticaje, u skladu sa važećim zakonima. Svako paljenje strnjike, žetvenih ostataka ili biljnog otpada, koje je zakonom zabranjeno, građani bi trebalo bez odlaganja da prijave vatrogasno-spasilačkoj jedinici na broj 193 ili policiji na broj 192, kako bi se sprečile nesagledive posledice, zaštitili ljudski životi i sačuvala imovina.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić poručio je da je očuvanje plodnog zemljišta zajednička odgovornost svih koji se bave poljoprivredom.

Iz Ministarstva podsećaju da postoje bezbedni i održivi načini upravljanja žetvenim ostacima, poput njihovog zaoravanja ili kompostiranja. Na taj način čuva se plodnost zemljišta, povećava sadržaj organske materije i doprinosi dugoročno održivoj poljoprivrednoj proizvodnji.

– Ne palite strnjiku, čuvajmo njive, zaštitimo ljudske živote i sačuvajmo plodno zemljište za buduće generacije – poručili su iz Ministarstva poljoprivrede.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi