Jorga: Čim neko nešto reklamira da je zdravo, ja to i ne gledam, bademovo mleko i ostale "frankenštajn" namirnice zakonom zabraniti!

Međunarodni dan fizičke aktivnosti Srbija dočekuje sa poraznom statistikom, jer se samo 4,4 odsto populacije bavi fizičkim aktivnostima koje utiču na poboljšanje zdravlja, a koje nisu vezane za posao.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", čak se smanjio broj dece koja se makar jednom nedeljno bave sportom van škole.

Ovi podaci, koji se odnose na 2019. godinu, govore da se najveći broj od 93,8 odsto stanovnika bavi kontinuiranom fizičkom aktivnošću samo 10 minuta nedeljno. S druge strane, u Srbiji je 2019. godine svakodnevno hodalo bar 10 minuta svega 75,2 odsto stanovnika. 

I to su hodali onda kada treba nekud da odu i da se vrate s tog mesta. Nešto bolja statistika je kada se radi o vožnji bicikla, koji koristi 23,2 odsto ljudi kada idu i vraćaju se sa posla.

Sportom ili nekom vrstom rekreacije bavi se manje od 14 odsto anketiranih, intenzivnu fizičku aktivnost za jačanje mišića upražnjava tek nešto više od sedam odsto ljudi, a manje od desetine Srba je svakog dana hodalo ili vozilo bicikl barem pola sata.

Profesorka Medicinskog fakulteta i stručnjak za probleme ishrane Jagoda Jorga kaže za 24sedam da je primetno da poslednjih godina stalno raste broj gojaznih, a to pokazuju i istraživanja "Batuta".

Profimedia

- Teoretski, oko 75 odsto bele populacije ima sklonost ka gojaznosti, a kada će i u kom stepenu neko stići do toga zavisi od mnogo faktora. Recimo, Skandinavci neće nikada, jer je fizički aktivan način života kod njih norma i socijalno ponašanje koje je prihvaćeno, a kod nas nije. Povećano je pomeranje srednje uhranjenosti populacije u pravcu povećane. To je trend koji je i kod nas poslednjih 30 godina apsolutno i stalno prisutan. Ali skoro ništa nije ni urađeno da se takav trend zaustavi - kaže Jorga. 

Ona dodaje da je u genetskoj strukturi našeg naroda da je sklon gojenju, ali to nije samo naš problem. Jorga dodaje i da je tokom velikog dela istorije čovek bio izložen gladovanju, a da je izobilje hrane karakteristika druge polovine 20. veka. 

- U tom smislu, borba protiv gladi je uključena u našu genetsku strukturu, kao i način šta volimo da jedemo i kako čuvamo energiju. To naravno nije opravdanje, ali postoji genetska predispozicija da budemo gojazni - objasnila je ona.

Ipak, Jorga smatra i da životno okruženje po gradovima nije prilagođeno fizičkoj aktivnosti.

- Biciklističke staze imamo, ali negde možete da se polomite jer je neko isekao asfalt i ostavio rupu. Ili pogledajte ulice, koliko je tu zaista izvodljivo neko duže hodanje? Mi smo usvojili papire koji se zovu strategija i birokartski rešili problem, a šta je primenjeno u praksi, to je drugi par rukava. Jednostavno, životno okruženje nije uređeno tako da čoveka podstiče na aktivniji stil života, uključujući hodanje, vožnju bicikla, trčanje ili igranje u parkovima. Nije napravljeno s razmišljanjem da se stvori prevencija gojaznosti - kaže ona. 

Pixabay

Međutim, tu nije kraj, jer Jorga smatra da je veliki problem i u prehrambenoj industriji.

- Recimo, šta je sve ugurano u proizvod koji zovu zdrav, maltene ne možete pročitati bez lupe. Pušteno je da se prave te, kako ih ja zovem, "frankenštajn" namirnice. Recimo, od čega se sastoji sladoled? Smućena ulja sa aromom, bojama i nekim ukusom. Vi tu imate možda tri odsto mleka! Zakon bi trebalo da zabrani da se nešto zove bademovo mleko. Jer to je smućena vodica u kojoj je rastvorena tableta kalcijuma - navodi ona neke od primera.

Na pitanje kako se onda hraniti, Jorga odgovara:

- Moj princip je čim neko nešto reklamira da je zdravo, ja to i ne gledam. Znači, dobra hrana može biti prerađena minimalno koliko treba da ostane sveža. Užasavam se specijalnih vrsta hleba jer svašta sadrže. Hleb je brašno, voda, kvasac i so. Treba čitati i šta ima u konzervama. Ljudi se boje raznih E brojeva, ali se ne boje palminog ulja!? Kakvi biljni sirevi! Ne postoji ništa što se zove biljni sir. Jednostavno treba jesti ono što čovek i golim okom može da oceni šta je.

Jorga dodaje da je ogroman problem i ishrana na poslu.

- Ne postoji čak ni pristojna i organizovana kolektivna ishrana za zaposlene ljude. Sad je popularno naručivanje svega i svačega, a kontrola toga je još manja nego ovih pakovanih namirnica. Tako da nije nimalo jednostavno odabrati dobru hranu - zaključila je Jorga.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi