Svetski dan akromegalije: Stručnjaci savetuju kako da na vreme prepoznate simptome ove bolesti

U celom svetu prva nedelja novembra posvećena je pacijentima koji su oboleli od akromegalije, hronične bolesti kod koje benigni tumor hipofize stvara i otpušta u krvotok prekomerno hormon rasta. To dovodi do uvećanog rasta šaka, stopala, nosa, ušnih školjki, jezika.

Iako akromegalija pripada grupi retkih bolesti, trenutno se u Srbiji leči oko 400 pacijenata sa ovom bolešću. Zbog svog sporog toka, ova bolest ostaje dugo neprepoznata, pa se i pored prisutnih simptoma sa postavljanjem dijagnoze kasni od pet do 10 godina.

Velika količina hormona rasta u krvotoku u detinjstvu dovodi do pojave gigantizma, oboljenja koje se karakteriše prekomernim rastom, sve dok se zone rasta u kostima ne zatvore.

Zbog znatno veće telesne visine u odnosu na vršnjake, osobe sa gigantizmom se lako prepoznaju. Međutim, kada se prekomerno stvaranje i oslobađanje u krvotok hormona rasta desi u odraslom dobu, znaci i simptomi se postepeno razvijaju, razvoj telesnih promena je vrlo spor i traje do desetak godina, navodi se u saoštenju Udruženja pacijenata sa agromegalijom UPAK.

Zato pacijenti, njihove porodice, pa čak i njihovi lekari često misle da se radi samo o prirodnim promenama zbog starenja.

Prof. dr Mirjana Doknić, endokrinolog u Kliničkom centru Srbije objašnjava da se “klinička slika ogleda u rastu šaka i stopala, nosa i ušnih školjki, otečenosti mekih tkiva lica, isturenosti donje vilice, uvećanju jezika, većom širinom prostora između zuba donje vilice”.

– Koža ovih pacijenata je zadebljala, sa pojačanom aktivnošću znojnih i lojnih žlezda. Najčešća oboljenja udružena sa akromegalijom su arterijska hipertenzija, srčane aritmije, popuštanje srca, šećerna bolest, poremećaj plućne funkcije, deformacije zglobova, prelomi kičmenih pršljenova i pojava drugih tumora – ističe prof. dr Doknić.

Kraći životni vek

Bolesnici sa ovim problemom,  u proseku žive 10 godina kraće od svojih zdravih vršnjaka, a najčešći uzroci mortaliteta ovih bolesnika su kardiovaskularna, respiratorna oboljenja i pojava maligniteta.
– Adekvatnim lečenjem akromegalije, moguće je sprečiti ili ublažiti komplikacije, čime stopa smrtnosti ovih bolesnika postaje jednaka onoj u opštoj populaciji. Lečenje akromegalije je operativno. Tumor se odstranjuje neurohirurškim zahvatom kroz nos. Ako je bolest aktivna i posle operacije, primenjuju se određeni lekovi – kaže prof. dr Donkić i dodaje da je u Srbiji odnedavno moguće lečenje svim savremenim lekovima.

– Medikamenti koji su efikasni u terapiji akromegalije su somatostatinski analozi i blokatori receptora za hormon rasta. Zbog dostupnosti ovih lekova o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, svi pacijenti imaju šansu da njihova bolest bude pod kontrolom – objašnjava ona.

Burma postala tesna

Jedan od obolelih je i Zvonimir Stojević iz Beograda, predstavnik Udruženja pacijenata sa agromegalijom UPAK, koji je, iz svog iskustva, ispričao kako izgleda borba sa ovom bolešću.

– Prvo sam morao da skinem burmu. Bila je pretesna. Mislio sam da prsti otiču od rada, da su zbog toga i zadebljani, a šaka ogromna. Počeo sam da hrčem i imao prekide disanja u snu. Javili su se bolovi u kukovima. Donja vilica se izdužila i promenio se zagrižaj. Čelo se promenilo, a lice ogrubelo. Cipele su mi postale male – navodi on i dodaje:

-Bolest se razvijala polako i pojavilo se povećanje krvnog pritiska, učestale glavobolje, a šećer je prelazio dozvoljenu granicu. Niko mi nije spomenuo akromegaliju. Nakon desetak godina od pojave prvog simptoma, sasvim slučajno sam saznao da je imam. Odlazak kod urologa, mi je promenio život. Doktor me je saslušao i posumnjao da imam tumor hipofize. Nakon urađenih analiza, moje vrednosti nivoa IGF1 su bile veoma visoke – objašnjava Zvonimir.

Istakao je da su mu lekari prvo hirurškim putem uklanili tumor, a 72 sata nakon operacije svi njegovi nalazi su se drastično popravili.

– Pimenjena terapija lekovima, koja smanjuje otpuštanje hormona rasta iz tumora hipofize ili usporava vezivanje hormona rasta za njegova receptorska mesta u tkivima. Ja sam i danas na terapiji i moje opšte stanje se vidno popravilo, iako je burma i dalje tesna – navodi on i zaključuje da je “prosek otkrivanja akromegalije je oko osam godina, a da je svest o postojanju ove bolesti jako niska”, zbog čega su on i drugi pacijenti formirali ovo udruženje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi