Gojazna deca sve češće mete vršnjačkog nasilja: Vređaju ih i fotografišu, pa objavljuju i prozivaju na društvenim mrežama...

Na društvenim mrežama je vršnjačko nasilje jedna od tema o kojima se najčešče polemiše. Tako je raspravu pokrenula objava i jednog tviteraša koji smatra da u današnje vreme ima mnogo više gojazne dece nego što je to bilo ranije. 

Taj tvit pokrenuo je i lavinu komentara u kojima piše da su isto tako i vršnjaci mnogo nasilniji i češće maltretiraju tu gojaznu decu.

Pedijatar dr Milica Antonijević za portal 24sedam kaže da gojaznost kod dece jeste u porastu, ali i da je najveći problem to što je u pitanju preterana gojaznost.

- Prva stanica su sistematski pregledi koji se obavljaju praktično od prvog meseca. Mi dete gledamo, merimo i u odnosu na to šta unosi od hrane možemo reći da deca koja su isključivo na dohrani imaju veću predispoziciju za razvoj gojaznosi zbog sastava tih mlečnih formula. Drugi segment jeste da, nažalost, postoji blagi porast gojaznosti među preškolskom decom, ali on je u blagom porastu. Međutim, problem su deca od prvog do petog razreda osnovna škole, a dodatno je i to što neka deca nisu samo gojazna, več prekomerno gojazna. To nije da oni imaju koje kilo viška što je normalno pred pubertet, nego je to između 10 i 20 kilograma viška - kaže ona.

Dr Antonijević objašnjava i da je tačno da određeni procenat te dece ima problem sa vršnjačkim nasiljem.

- Određeni procenat njih ima problem sa vršnjačkim nasiljem, od vređanja preko fizičkog kontakta i drugih poteškoća. Što se više društvo stavljalo u funkciju da sedi u kući, da su mnogo više kućni tipovi, to više gojaznosti ima - zaključuje ona.

Školski psiholog Biljana Lajović za naš portal objašnjava da problem u odraslima jer svojim ponašanjem deci daju poglešan primer, koji ne prihvata razlike.

- Deca koja imaju višak kilograma trpe svakakve vrste nasilja. Problem je u tome što druga deca nemaju razumevanje i ne prihvataju različitost, pa kad vide da neko ima višak kilograma oni reaguju grubo. To je zato što odrasli ne upućuju svoju decu da ne treba da reaguju na taj način, jer ni oni nemaju razumevanje za druge odrasle osobe. Problem i jeste u odraslima. Mi svojim ponašanjem deci dajemo pogrešan primer zbog koga oni reaguju kako ne treba - kaže Lajović i dodaje:

- Ružni nadimci, objave na društvenim mrežama koje kače i tako prozivaju gojaznu decu, fotografišu ih pa objavljuju... Tako uvećavaju negativan odnos prema drugačijima. Onda gojazna deca da bi prikrila to, oblače se da sakriju problem, a urade suprotno. Deca ne rade fizičko da ih ne bi ismevali i liše sebe šanse da se reše tih kilograma. Kad se osete beznadežno, ta deca grade novi svet, svoj, koji može biti i koban - kaže ona.

Psihološkinja objašnjava da ima više gojaznih nego ranije, a da danak plaćamo iz više razloga.

- Mnogo više dece ima sa različitim vrstama deformiteta, sa krivom kičmom, ravnim tabanima i sa velikom kilažom. Plaćamo danak kulturi sedenja, korišćenja tehnologije... Međutim tu je i drugi problem, a to je da se deca uče da se bave isključivo sportom, a ne fizičkom aktivnosti. To se zloupotrebljava jer se naplaćuje i stvara se začarani krug. Zato bi država trebalo da od vrtića, pa do srednje uvede sistem koji će podrazumevati svakodnevne časove fizičkog. Posle neka deca biraju da li će da se bave sportom, ali to je preventiva svega - zaključuje Lajović.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi