Dr Radmilo Janković: Na proleće ćemo opet moći da se vratimo normalnom životu! Flurona je priča za naslovne strane

23.01.2022

08:22

0

On je istakao da je omikron uspeo ono što je prirodni evolucioni put između virusa i njegovog domaćina - da stvori suživot

Dr Radmilo Janković: Na proleće ćemo opet moći da se vratimo normalnom životu! Flurona je priča za naslovne strane
YouTube/Printscreen

Pik ovog talasa koronavirusa očekuje se sredinom februara, a pred nama je prilično mirno proleće i leto, te ćemo se konačno vratiti normalnom životu. Verovatno i skinuti maske, jer deluje da korona s omikronom trči poslednji krug, kaže anesteziolog prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš.

Kako je on istakao, nije nemoguće da se pojavi još neki soj sličan delti, ali takve šanse su minimalne.

- Omikron je uspeo ono što je prirodni evolucioni put između virusa i njegovog domaćina - da stvori suživot. Virus će se prenositi između ljudi, ali im neće ugrožavati život, a indirektno neće stvarati ni problem planeti u smislu normalnog kretanja i ekonomskog funkcionisanja. Ipak, sačekaćemo da na južnoj hemisferi prođe zimski period i da vidimo da li nas čeka neka nova mutacija. I ne bih, bez obzira na ove optimistične prognoze, isključio mogućnost da se u nekoj od narednih sezona pojavi mutirani soj virusa koji može biti mnogo patogeniji, slično delti, a da sadrži i neku vrstu zaraznosti. Ali katastrofična situacija koju smo mogli da vidimo u naučnofantastičnim filmovima, da se širi jako patogen i jako virulentan soj koji će praktično uništiti Zemljinu kuglu, nije moguća - objašnjava anesteziolog.

Osvrćući se na kliničku sliku pacijenata, još uvek je onih koji zahtevaju intenzivniju terapiju.

- Jako je teško proceniti koliko je realno pacijenata obolelih od omikrona, a koliko još od delte. Pacijenti primljeni poslednjih dana, kao i u prethodne dve-tri nedelje, uglavnom zahtevaju intenzivnu terapiju. Oni su starije životne dobi, neretko imaju i više od 80 godina, s puno hroničnih bolesti. Uglavnom su to obostrane, teške upale pluća, a kovid je sistemski. Svakako zahtevaju kiseonik, a neretko i sistemsku primenu biološke i antivirusne terapije, kortikosteroide, sve kao i tokom prethodnih talasa.

24sedam
 

Iako omikron daje blažu kliničku sliku, bolnice se polako pune. Brojke konstantno skaču, a brine i činjenica da se svakodnevno testira više hiljada ljudi.

Postkovid i omikron

Omikron je blag, ali moguć je i njegov postkovid?

- Mnogi se i nekoliko meseci nakon kovida žale se na sindrom zamaranja, emotivnu istrošenost, ali imaju i ozbiljne zdravstvene tegobe, poput problema s kardiovaskularnim sistemom, bubrežnom funkcijom, novog dijabeta, aritmija, hipertenzija... Verovatno delimični razlog jeste povećana sklonost ka stvaranju tromboza i smanjena mogućnost prirodnog rastapanja tih krvnih ugrušaka koja se viđa kod kovida 19. Stoga treba biti oprezan i videti kakav je profil tog dugog kovida kod pacijenata obolelih od omikrona.

- Znamo da je realan broj novoinficiranih dva do dva i po puta veći od brojeva koje možemo čuti svakog dana. Ako uzmemo u obzir da je prosečno 20.000 novozaraženih dnevno, za 20 dana januara već smo imali 400.000 zaraženih. Da je procenat hospitalizacije bio sličan kao kod delte ili, što je još teže, kao kod izvornog, vuhanskog soja, u bolnicama bismo već imali minimum 40.000 pacijenata, što bi srušilo naš zdravstveni sistem, a slično bi bilo i u svim drugim zemljama. Nepobitna je činjenica da omikron daje blažu kliničku sliku, što je već nakon 20 i više dana od prvootkrivenih slučajeva više nego jasno. Bolest sve manje izaziva komplikacije koje su dovodile do smrtnog ishoda. Tu, pre svega, mislim na iniciranje generalnog upalnog odgovora, koji je dovodio do citokinske oluje, kao i na teške obostrane upale pluća, koje su dovodile do globalne hipoksemije (smanjenja kiseonika). Ali i na poremećaje koagulacije, koji su bili najčešći uzročnik smrtnog ishoda. Naravno, moramo biti oprezni i još ostavljam ogradu da vidimo da li će možda komplikacije kovida prisutne kod prethodnih sojeva biti i kod omikrona - objasnio je Janković i dodao:

- Lagano se povećava broj hospitalizovanih. Za dvadesetak dana ukupan broj pacijenata u Srbiji povećan je za tek nešto više od 600, ali, uzimajući u obzir broj otpuštenih i broj preminulih, novoprimljenih je tokom januara oko 1.500. A to znači da omikron već dominira poslednja 22 dana. Ne verujem da će se ukupan broj pacijenata popeti na više od 3.500, maksimum 4.000, što je svega gotovo trećina od onoga što smo imali u piku svakog prethodnog talasa. I naredne dve-tri nedelje pritisak će biti usmeren ka kovid ambulantama.

24sedam/Katarina Mihajlović
 

Neki su omikron shvatili kao šansu da lako obezbede imunitet, pa se namerno zaražavaju.

- To je potpuno sumanuto, a i ne znam za takve slučajeve. Mlađi će svakako imati blaže kliničke slike, ali uvek moramo imati na umu da u kompletnom profilu hospitalizovanih dominiraju stariji od 70, pa i 80 godina, i uvek postoji opasnost da se ovaj epidemijski talas slije ka starijima, kod kojih će bolest imati mnogo dramatičniji tok i kod kojih će biti mnogo veći broj preminulih. Omikron se svakako širi kao plimni talas, potpuno je nepotrebno da neko to čini namerno. I malo toga danas možemo učiniti da zaustavimo ovaj plimni talas - ističe anesteziolog.

Flurona u Kikindi

Pre nedelju dana je u Srbiju registrovan i prvi slučaj flurone, odnosno zaražavanje i virusom korona i virusom gripa, u Kikindi. Upitali smo doktora da li je to razlog za paniku.

- Nisam ekspert za tu oblast, ali ono što mi zdrava logika i poznavanje medicine kažu jeste da je nemoguće da dva jaka patogena cirkulišu svetom. Nemoguće je da imate pandemiju gripa i ovoliko zaražavanje omikronom. Smatram da je to više priča za naslovne stranice, ali da, realno, neće biti problem. Naravno, ne isključujem mogućnost da jedna osoba bude inficirana i sa dva virusa, ali zaista ne verujem da će poprimiti epidemijski karakter. A minimalne protivepidemijske mere, kao što su maska i distanca, sasvim su dovoljne da preveniraju ekspanziju gripa.

Postavlja se pitanje i da li smo pušteni da se prokužimo kad već ne možemo da povećamo obuhvat vakcinacije?

ATAImages/ Antonio Ahel
 

- Ne bih rekao da smo pušteni da se prokužimo, karakter ovog talasa je takav da je teško zaustaviti virus osim striktnim lokdaunom, apsolutno najstrožim mogućim merama. I time bi se eventualno samo mogla ublažiti brzina i visina talasa, ali nikako ne možemo izbeći scenario u kome će ogroman deo populacije biti zaražen. Ne verujem da to neko radi s namerom računajući da su lakše kliničke slike i da će šteta po zdravlje biti manja, a da ćemo možda, uslovno rečeno, problem rešiti na duge staze. Omikron je svojim mutacijama bolesti dao potpuno novi karakter, ovo više nije isti kovid 19, čak pomišljam da je i patogenetski mehanizam možda potpuno drugačiji. S druge stane, tim mutacijama uspeo je i da zaobiđe imunitet stečen vakcinacijom i preležanom infekcijom. Neretko su zaraženi i ljudi koji su uredno vakcinisani sa sve tri doze i ljudi su prethodno jednom ili čak dva puta preležali koronu, pa čak i oni koji su i vakcinisani i preležali. To je frustrirajuća činjenica u smislu kako da nađete način da motivišete ljude da se vakcinišu. Svakako je vakcinacija neophodna, gotovo svi pacijenti, a ovo ne govorim da bih nekoga slagao i pozvao na vakcinaciju, koji su sada u jedinicama intenzivne nege i gotovo svi koji umiru ovih dana su nevakcinisani. Vakcine danas možda nisu dovoljno efikasne da spreče zaražavanje omikronom, ali će svakako sprečiti teške forme bolesti i težak klinički ishod.

Ima li smisla uvoditi četvrtu dozu?

- Trenutno mislim da ne. Jedina država koja je to učinila jeste Izrael i incijalni podaci nisu ohrabrujući. Mnogo je značajnije vakcine usmeriti ka delovima planete gde je jako nizak stepen vakcinacije i ka zemljama koje praktično nemaju vakcinisanih, jer upravo oni mogu biti izvor novih mutantnih sojeva.

Poslednjih nekoliko dana sve više se priča o efikasnosti buster doza vakcina, a iz Fajzera javljaju da planiraju da naprave jednu vakcinu koja će se primati na godinu dana.

- Budućnost je verovatno vakcina koja će u sebi sadržati antigene svih varijanti koje su izazivale talase. Ali nije dovoljni imati samo efikasnu vakcinu i nije dovoljno da se samo najbogatije zemlje sveta vakcinišu. Da bi imunitet stečen vakcinacijom imao ikakvog efekta, mora se ostvariti u jako kratkom vremenskom periodu i mora biti globalan - zaključuje Janković.

Bonus video

instagram

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: 24sedam/Kurir

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti