"Truju nas bojnim otrovom, korona ne postoji": Kako epidemija neproverenih vesti utiče na našu psihu

Koronavirus je bakterija. Koronavirus je veštački napravljen. Koronavirus je pobegao iz kineske laboratorije tokom rada na vakcini za obolele od AIDS. Koronavirus je biološko oružje izmišljeno da bi se ljudi ubili, odnosno da se izvede depopulacija planete. Korona virus ne postoji. Maske su opasne. Maske ubijaju…

Ovako bismo mogli do unedogled.
Pogađate, tema su neproverene vesti, nekada i lažne, koje, osim što zbunjuju građane, na neke deluju i tako što ih navedu da rizikuju svoje zdravlje izlažući se infekciji namerno.

Daleko od toga ta mi tvrdimo da smo dokazali sve suprotno od gore navedenih vesti o koronavirusu, već je ovo priča o tome da verujemo svemu što nađemo na internetu, bez trunke zadrške ili pomisli o tome ko to širi, da li su činjenice koje se tvde tačne. A, to utiče na naše zdravlje i dovodi nas u opasnost.

Dve epidemije uporedo

Jer sigurni smo da ste već shvatili činjenicu da uporedo sa epidemijom koronavirusa ide i epidemija neproverenih vesti.
Kako sve to utiče na naš organizam, šta se dešava u nama, u trenutku dok to čitamo, objašnjava za „24sedam“ Stevan Stanojević, psiholog i terapeut u Centru Psihonega i volonter Saveza društava psihoterapeuta Srbije u kriznim intervencijama za vreme pandemije.
-Pre svega moramo da objasnimo da je pandemija novog virusa sobom donela dosad neviđenu epidemiju lažnih, neproverenih vesti i nestručnih mišljenja i saveta. Informacije iz svake oblasti, za koju niste stručni, su potencijalno lažne i neproverene jer ne možete u trenutku da sami procenite njihovu verodostojnost. Psihološke posledice koje sve to može da ostavi na nas mogu biti ozbljne i dalekosežne. Jer će ljudi lakše sada, nego u uobičajenim okolnostima, poverovati u neproverene i potencijalno opasne vesti – kaže on.

Informaciono zagađenje

Kako nastavlja, i u uobičajenim okolnostima, kada nema pandemije, mi smo zatrpani različitim informacijama.

-To je nešto što zovemo „informaciono zagađenje“. Izloženi smo daleko većem broju informacija, nego što možemo da obradimo. U tom haosu ne možemo svakom podatku da pristupimo kritički i preispitujemo ga, što otvara prostor za različite manipulacije. Upravo taj prostor redovno koriste i društvene mreže i neki mediji – objašnjava Stanojević.

Prema rečima našeg sagovornika, u kriznim situacijama poput ove, ljude ubija neizvesnost.
-Traže konretan podatak šta raditi, šta ne, koliko će sve ovo da traje, kakve će tačno biti posledice i kako je do svega ovoga došlo. Rečju, traže neku logiku u svemu onome što se dešava, jer širu i jasniju sliku situacije imaju jedino stručnjaci. Svako iz svoje oblasti. Tako da i pored nenamerne izloženosti podacima, ljudi su napeti i sami tragaju za podacima. Da nevolja bude veća, neki podaci su kontradiktorni, što je dodatno frustrirajuće. Pogotovo ako uzmemo u obzir da su njihov izvor bile i nadležne institucije u državi, one kojima bismo trebali da verujemo kao zvaničnim, odnosno „proverenim“ izvorima – priča Stanojević.

Nepoverenje

Kako on nastavlja, zato to nepoverenje kod stanovništva, koje ljude gura ka alternativnim tumačenjima, i nije za osudu.

-Zamislite primer da, recimo, niste posebno gladni i neko vam nudi neljušteni suncokret. Vi ćete uzeti desetak zrna, očistiti svako i lako osetiti da je par njih pokvareno i nekvalitetno, te ćete ih baciti. Međutim, ako ste gladni, vi ćete sami tražiti što pre i što više hrane pa ćete izabrati već oljušten, pripremljen sunckret i ješćete daleko više zrna odjednom, pa će se tu provući i ona nekvalitetna. Neka toliko loša da vam može biti još gore nego pre jela – slikovit je taj psiholog.

Isto tako, nastavlja Stanojević, neproverene i potencijalno opasne vesti lako dopiru do vas u mnoštvu podataka za kojima tragate ne bi li našli logičnu i jasniju sliku trenutne realnosti.

Širenje panike

-Dolazimo do toga da lažne, neproverene informacije lako zastrašuju ljude i šire paniku. A, u periodima izloženosti stresu i napetosti, određeni mehanizmi u organizumu pripremaju nas za opasnost, za koju procenjujemo da nam preti. Zadatak ovih mehanizama je da nas zaštite. Takvo stanje strepnje i napetosti nazivamo povišenim „arauzalom“, pojačanom budnosti psihe… A, strah i strepnja stvaraju još straha i još strepnje – priča on i dodaje da se, kada ste u takvom stanju, razni neutralni signali tumače kao preteći.

-Pogotovo ako je situacija nejasna, jer je za naše preživljavanje mnogo bolje da precenimo opasnost iako je nema ili nije toliko preteća, nego da potcenimo opasnost i na taj način joj se izložimo i budemo ugroženi. Imam običaj da koristim analogiju sa gledanjem horor filmova. Da li se sećate kada ste bili mali i kada vam je posle horor filma žbun ličio na čudovište? Ili, stari trik u horor filmovima: napeta situacija, napeta muzika, mačka uskoči u kontejner, a vi se prestravite. Upravo to se i sada dešava. Zato što ste već uplašeni, a kada dođete do nekog podatka čini vam se da vam preti ono „čudovište“ iz horor filma, a zapravo je u pitanju “žbun”. Dakle, tokom epidemije koronavirusa je sasvim opravdano osećati strah i napetost do mere koja nas štiti i tera da budemo oprezni – ističe on.Prema njegovim rečima, kada bismo analizirali izvore i tačnost nekih video snimaka i članaka, koji kruže internetom, videli bismo da su to laži. Odnosno „žbunovi i mačke u kotnejneru“.

Bojni otrov i 5G mreža

-Pošto smo već zastrašeni, mi lako poverujemo na prvu loptu u te vesti i zastrašimo se još više. Zato nam se sve više ljudi, koji traže psihološku podršku, žali na strah, ne od toga da će se zaraziti, već od toga da je sve ovo planirano, dešava se namerno, neko želi da smanji broj ljudi na planeti, da nema virusa, već nas prskaju bojnim otrovom sarinom, ugrađuju 5G mrežu od koje ćemo svi da umremo… Ovakve izmišljotine itekako doprinose opštoj panici. Video sam deljenja jedne naivne montaže, odnosno snimak sa okvirom „Breaking News“ i simulacijom TV programa, u kojoj se iznosi teorije zavere. Ne mogu da verujem da ljudi ne primećuju da se ne radi o pravim vestima i pravoj televiziji. Takođe, video snimke nekih lekara, koji se samo tako predstavljaju, ali to niko ne proveri pre nego što ih posluša ili pravih lekara koji imaju svoje kontroverzno mišljenje o svmu ovome što nas je snašlo – objašnjava psiholog.

Kad lekar ne želi…

On ističe da kad lekar ne želi da ima pacijente, nego obožavaoce, on prestane da govori ono za šta su ga školovali i počne da govori ono što je popularno, što ljudi vole da čuju ili što je suprotno zvaničnom naučnom koncenzusu.
-To je ono što će ih istaći iz mase i popularizovati. Takođe, ljudi su skloni tome da cene izbor ili mišljenje popularne osobe. Tako funkcioniše kada zvezde reklamiraju brendove. Jako je neodgovorno kada mediji željni tiraža traže i objavljuju stavove poznatih estradnih ili sportskih zvezda o pandemiji zto što ljudski životi mogu da zavise od toga. Nažalost živimo u vremenu u kome svi žele da budu gurui, mudraci i savetnici – procenjuje Stanojević.

Kako on nastavlja, ljudima ovakve pojave nanose veliku štetu.
– Tako se izaziva da situacija bude svima psihološki teže izdrživa. U knjizi „Kognitivno-bihijevioralne strategije u kriznim intervencijama“ nalaze se istraživanja koja nam prenose jednu dobru vest. Posle krize i katastrofe, najveći procenat ljudi se potpuno oporavi. Da li znate od čega zavisi stepen nanete štete i procenat oporavka stanovništva? Od toga koja je procena udela ljudskog faktora u onome što vas je zadesilo. Što je jača procena da je za sve odgovoran ljudski faktor, posledice su teže i oporavak sporiji, a procenat onih sa trajnim posledicama veći – poručuje on.

Šta bolje podnosite

Stanojević traži da zamislite da vam je neko zapalio kuću usled ratnog stanja, koje spada u faktore zla, zlobe, direktne namere da se nanese šteta ili ako je požar posledica nepažnje komšije, što je faktor neodgovornosti.

-Ili da je ona srušena u zemljotresu. Materijalna šteta će biti ista, ali šta ćete od ovoga lakše, a šta teže podneti? Ako ste polomili ruku, psihički ćete se najlakše oporaviti ako sami padnete sa bicikla, nešto teže ako vas neko udari kolima, a najteže ako vam je neko prebio namerno… Da li razumete u kom smeru ovo ide? Što više širite neproverene mudrosti ili teorije zavere, činite da ljudi procenjuju da je ovo posledica nečije neodgovornosti ili, još gore, direktne namere. Zato će ljudi kriznu situaciju teže podneti i teže se oporaviti – priča Stanojević.

Direktne posledice po fizičko zdravlje

Direktne posledice po fizičko zdravlje stanovništva, kaže naš sagovornik, su da do ljudi ne dolaze provereni podaci o koronavirusu, epidemiji kovida, ali i podaci o tome kako se treba zaštititi.
-Do ljudi dolaze pogrešni podaci da će ih štititi alkohol koji budu pili, slana voda, ozoniranje krvi, kao i da ne bi trebalo da se vakcinišu. Sve ovo uzrokuje da je njihovo fizičko zdravlje ugroženo i izloženo opasnosti – završio je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi