"Sanjala sam da sam na nosilima dok zavijaju sirene hitne pomoći!": Dramatična ispovest doktorke koja je prošla kroz pakao korone

Danas je subota, 6. mart. Internista dr Vidosava Paunović Barbulović, direktorka zdravstvenog centra u Negotinu, bila je dežurna. Stigla je i do jednog od vakcinalnih punktova u Negotinu. Radi. Drugu dozu “Sinofarm” vakcine dobio je 281 građanin opštine Negotin. U vakcinisanju tih ljudi učestvovalo je tačno šest medicinskih ekipa.

Pre tačno tri meseca bila je, takođe, dežurna i njena priča se odvijala ovako:

– Subota, 5. decembar. Radila sam na grudnom i internom odeljenju. Pregledala sam pacijente iz kovid ambulante. Bilo ih je 35. Imala sam kompletnu zaštitnu opremu. Završila sam smenu. Izašla sam napolje i osetila malaksalost. Dobila sam i temperaturu.

Tim rečima dr Vidosava započinje svoju ispovest za „24sedam“ o paklu kovida kroz koji je prošla.

Mislila sam da je prehlada

– Zanimljivo je što sam pomislila da sam se prehladila. Apsolutno ne znam gde sam se zarazila. Niko od mojih kolega tada nije imao kovid. Tu noć sam imala sve vreme temperaturu 37,8 stepeni Celzijusovih. U nedelju se nisam tako loše osećala. Ali shvatila sam da, i pored lekova za snižavanje temperature, ona nije padala. Odlučila sam da u ponedeljak odem na pregled u kovid ambulantu – priča nam doktorka.

Prema njenim rečima, prvo ju je pregledao kolega pneumoftiziolog.

– Urađen mi je PCR test, uzet mi je krv za analize i urađen snimak pluća. Srećom, pluća su bila čista, ali saturacija ili nivo kiseonika u krvi bio je od 90 do 94. To su nešto niže vrednosti od prihvatljivih 95 i više. Kolega mi je rekao da moramo da budemo oprezni i zakazana mi je kontrola za četiri do pet dana – navodi dr Paunović Barbulović, i dodaje da ni u kovod-ambulanti nije pomišljala da je zaražena koronavirusom.

– I dalje sam mislila da sam se prehladila. Na poslu često izlazimo napolje. Idemo gde je neophodno, a bilo je hladno – opisuje ona.

A onda je krenulo!

– Onda je krenulo! Malaksala sam još više. Počeli su bolovi u mišićima, zglobovima. Izgubila sam čulo mirisa. Prskala sam parfeme po rukama i to mirisala. O gubitku čula mirisa slušala sam samo od pacijenata. Nisam mogla ni da zamislim da je to tako. Nijedan miris nisam mogla da osetim. Suprug mi je rekao: “Molim te, gušiš me više tim parfemima! Očigledno je da nemaš čulo mirisa. Vratiće se“ – kazuje ona.

Kako dr Paunović Barbulović ističe, potom je izgubila apetit.

Pročitajte i

Ovako je sve počelo: Ekskluzivna ispovest prvog pacijenta obolelog od korone u Srbiji

“Najteže je kada snimak pluća ukazuje na to da će pacijent umreti, a on veruje da ćemo ga spasiti”: Ekskluzivna ispovest odlikovanog lekara

– Mogla sam da pojedem samo dvopek i da popijem čaj. A malaksalost mi je bila tolika da sam jedva, pridržavajući se za sto, fotelju, nameštaj, odlazila do toaleta. Mnogo je bilo teško. Temperaturu sam imala sedam-osam dana. Najviša je bila 38,7. Uzimala sam svu propisanu terapiju – antibiotike, lekove za snižavanje temperature, protiv bolova, multivitamine, vitamin D, vitamin C. Sebi sam na 12 sati davala injekciju leka protiv zgrušavanja krvi – priča naša sagovornica.

Naravno, prethodno su rezultati laboratorijskih analiza krvi i PCR testa pokazali da se radi o kovidu, ali, srećom, i dalje nije imala promene na plućima.

Plašila sam se jako

– Plašila sam se jako osmog i 10. dana, kada se dešavaju nagla pogoršanja bolesti. Strašno sam se plašila! Imala sam košmarne snove. Iako sam internista i zbrinjavam hitna stanja, nikada nisam sanjala zavijanje sirena hitne pomoći. Sanjala sam da me nose na nosilima u sanitet, da sam u tim kolima. Sanjala sam i da me voze u „Arenu“, gužve, nepoznate ljude… Onda sam u snovima imala osećaj da se gušim, da se borim za dah. Budila sam se i samo želela da ostanem u Negotinu – iskrena je dr Vidosava.

Prema njenim rečima, iako joj je spala temperatura, ostali su jaki bolovi u mišićima.

– Tek dve nedelje od početka bolesti, osetila sam mrvicu poboljšanja. Do kraja meseca sam ostala kod kuće. Kovid je nešto što ne mogu da opišem. Počela sam da radim posle Nove godine. Tokom celog januara nisam bila u onom stanju u kojem sam bila pre bolesti. Mogla sam da funkcionišem, radila sam u ambulanti i sve druge svoje poslove, ali mi je bilo teže nego pre infekcije – kaže ona, i dodaje da je sve vreme pila lekove protiv bolova.

– Bolela su me kolena, skočni zglobovi. To je nešto neverovatno. Potom mi je bivalo bolje, i u februaru su nestali i ti simptomi – navodi naša sagovornica.

Kako naglašava, sada je plaši taj takozvani britanski soj virusa.

– Još se nisam vakcinisala zbog svega kroz šta sam prošla. Ovih dana idem da uradim nivo antitela. Jedva čekam da primim vakcinu. U Negotinu je situacija jako loša. Otvorili smo još jedno kovid odeljenje. Imamo puno pacijenata. U pedijatrijsku kovid ambulantu dolaze deca, ima ih pozitivnih – otkriva dr Paunović Barbulović.

Ipak je brinula za radnike

Kako naglašava naša sagovornica sve vreme je tokom bolesti, pored nje bio telefon.

– Zvala sam kolege i raspitivala se o stanju u Zdravstvenom centru. Zamenik me je ubeđivao da je sve u redu. Ja sam strepela i razmišljala da li se organizacija rada u ustanovi odvija onako kako bi trebalo. Ipak, mi smo glavna ustanova u našem gradu za sve obolele – završava svoju priča dr Vidosava.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi