"Imala sam blage bolove, nisam reagovala, a onda sam u rukama držala papir na kom je pisalo da imam rak sa metastazama"

Počelo je sporadičnim bolovima u stomaku koji su potom postajali jači i češći. Dugo sam lutala. Dve godine. Imala sam samo 36 godina kada sam dobila dijagnozu kolorektalnog kancera, ili raka debelog creva. Pomislila sam – ovo se ne dešava! U životu nisam bila ozbiljno bolesna. Moj najveći strah bilo je to što je rak prekasno otkriven. U četvrtom stadijumu, sa metastazama, i da neću moći da se lečim… I evo, borim se već četiri godine.

Ovako Tatjana Čortan, onkološka pacijentkinja iz Novog Sada, započinje svoju ispovest i opisuje trenutak kada je pre četiri godine saznala da boluje od raka debelog creva.  To je drugi vodeći tumor po smrtnosti u našoj zemlji, od kog godišnje oboli oko 4.500 ljudi u Srbiji.

Zanemarivala simptome

Kako precizira Tanja, bolovi su najpre bili blagi, pa ih je zanemarivala.

– Bila sam potpuno zdrava, a bolovi koji su se povremeno javljali bili su blagi. Zanemarivala sam ih. Mislila sam da je u pitanju prehlada ili da me je udarila promaje. Onda su bolovi postajali sve jači. Jednog trenutka su prešli granicu izdržljivosti. Otišla sam na pregled. Uradili su mi kolonoskopiju. Čekala sam rezultate. Kada su stigli, pomislila sam: Ovo je ružan san. Neka greška. A onda: Zašto baš ja? – priča ona.

Svoju borbu za život počela je u Institutu za onkologiju Vojvodine, u Sremskoj Kamenici.

Kako je već bila u odmakloj fazi, četvrtom stadijumu bolesti, usledio je težak period, a njena borba i dan-danas traje.

– Znala sam da je šansa za izlečenje veća kod ljudi kojima je bolest utvrđena u prvom stadijumu. Ja sam do sada, za ove četiri godine, imala tri operacije. Odstranjeno mi je debelo crevo. Dosad sam imala čak 47 hemioterapija. Danas sam tu, ali i dalje traje moja borba. Nadam se da ću se jednom i izboriti sa rakom – navodi ona i savetuje:

Šta je rak debelog creva?

Rak debelog creva ili karcinom kolorektuma je maligni tumor koji se može razviti u nivou cele dužine debelog creva ili na njegovom završnom delu (rektumu). Najčešće se javlja bez simptoma, a kad se simptomi pojave, rak debelog creva je najčešće već uznapredovao.

Početak bolesti vezuje se za nastanak benignih polipa na unutrašnjem zidu creva. Polipi mogu biti mali i njihovo postojanje može proizvesti male ili nikakve smetnje. Ako se razvije kancer, odnosno rak debelog creva, lečenje se sprovodi na nekoliko načina, poput operacija, zračenja, hemioterapije, ciljane terapije i imunoterapije.

– Slušajte svoje telo i reagujete na prve simptome, makar oni delovali bezazleno. Rana dijagnostika je najvažnija. Informisanje je, takođe, važno. Volela bih da sam imala više pravih informacija na početku. Uvođenje ciljane terapija u prvoj liniji lečenja moglo bi da sačuva živote ljudi – kazala je ona.

Šta kaže statistika?

Svaka tri i po minuta u svetu jedna osoba dobije dijagnozu raka debelog creva, dok u Srbiji godišnje oboli oko 4.500 osoba. Približno 25 odsto pacijenata već prilikom postavljanja dijagnoze ima i metastaze, a to daje najlošiju prognozu. Poseban problem upravo su metastaze ili metastatska bolest, koju u našoj zemlji prate visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije.

Zbog širenja svesti o ovoj bolesti i značaju njenog ranog otkrivanja, mesec mart u celom svetu posvećen je borbi protiv raka. Ove godine dočekujemo ga usred pandemije koronavirusa, a stručnjaci upozoravaju da je trenutna situacija uticala na kašnjenje u otkrivanju kancera, a samim tim i na celokupni ishod bolesti.

Pandemija usporila dijagnostiku

Tako medikalni onkolog dr Miljana Džunić iz Kliničkog centra u Nišu kaže da se ovaj centar svim silama trudi da se pandemija ne odrazi na njihov rad, ali, prema njenim rečima, kovid 19 uticao je na celokupan ishod – od prevencije i dijagnostike do lečenja same bolesti.

– Primetno je kašnjenje u dijagnostici, kao i pad broja pregleda, i samim tim prividno se smanjio broj obolelih. Ali to ne znači da raka u kovidu nema. Ova bolest ne sme da utiče na odlaganje pregleda, jer rak ne može da čeka da koronavirus prođe. Apelujemo na građane da se, uprkos situaciji sa pandemijom, čim osete prve simptome obavezno jave lekaru. Rak debelog creva može da se leči kada se otkrije na vreme – navela je dr Džunić.

Globalni problem

Sa njom se složio i dr Davorin Radosavljević, direktor Klinike za medikalnu onkologiju u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS), koji je za “24 sedam” istakao da je kovid pandemija produbila globalni problem – kasno otkrivanje bolesti, ali da ovaj institut radi punom parom.

– Ljudi se kasno javljaju na pregled. Svuda u svetu raste broj obolelih, a sve je više i pacijenata sa rakom debelog creva koji su mlađi od 40 godina. A ako se bolest otkrije u ranom, početnom stadijumu, izlečenje je moguće gotovo u 100 odsto slučajeva. Trudimo se da pregledamo što više ljudi, da pomognemo da oni kojima je to potrebno dobiju neophodnu terapiju i da nas korona ne dotiče. To je pak nemoguće, ali ono što je do nas radimo. Sada je na pacijentima da ne čekaju i jave se – napomenuo je on, i poručio da bi lečenje bilo uspešnije, neophodno je da uključimo i biološke lekove, ali i skrining program.

Pročitajte još

Zašto u privatnim laboratorijama ne može da se radi PCR na koronavirus?

Verovali ili ne: Korona možda jeste ubila grip, ali ne i žilavu tuberkulozu!

– Ukoliko bi se u Srbiji realizovao skrining program i uvela ciljana terapija u prvoj liniji lečenja raka debelog creva, mogli bismo da sačuvamo više od 4.000 života svake godine – zaključio je on.

Simptomi raka debelog creva:

– Konstantne promene u crevnom pražnjenju – dijajera ili zatvor, promena konzistentnosti stolice

– Rektalno krvarenje ili krv u stolici

– Uporni bolovi u stomaku, grčevi, gasovi

– Slabost, umor i iscrpljenost organizma

– Neobjašnjivi gubitak telesne težine

– Malokrvnost

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi