Crna statistika: U Srbiji je nedavno umrlo najviše ljudi, cela jedna Vrnjačka Banja!

U Srbiji se nastavlja trend negativnog prirodnog priraštaja. ILi, umre više ljudi, nego što ih se rodi. U odnosu na prošlu godinu, primetan je pad broja živorođenih u odnosu na rast broja preminulih.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Republici Srbiji, u periodu januar – jul 2021. godine, broj živorođenih je iznosio 34.398. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 35.210, beleži se pad od 812, odnosno za 2,3 odsto.

Broj umrlih u Srbiji, u periodu januar – jul 2021. godine iznosio je 74.234 i u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 61.592, beleži se rast od 12.642 ili za 20,5 odsto.

Broj živorođenih (oko 5.000) je bio sličan po mesecima sa manjim varijacijama. Dok je broj umrlih po mesecima ubedljivo najveći u decembru prošle godine sa čak 17.321 preminulih osoba. Visok broj umrlih zabeležen je u martu i aprilu ove godine. U martu je preminulo 12.952, dok je u aprilu bilo 12.659 umrlih. U ostalim mesecima taj broj se kretao oko 8.000 do 10.000.

Pročitajte još:

Raste broj ljudi u kovid ambulantama: Među pacijentima sve više dece

Zabrinjavajući podaci ukazuju na to da je Srbija 2000. godine imala 7.516.346 stanovnika, dok je deset godina kasnije bilo 7.291.436, a u 2020. godini u Srbiji ima 6.899.126 stanovnika. Očekuje se nastavak ovog trenda pada broja stanovnika i u godinama koje slede.

U odnosu na broj živorođenih u 2000. godini, kada je bilo 73.764 beba, 2020. godine taj broj je iznosio 61.692. Prirodni priraštaj na hiljadu stanovnika u 2000. godini bio je -4.0, dok se u 2020. godini “duplirao” i iznosi -8.0.

Korona kriza

Petar Vasić, demograf i docent na Geografskom fakultetu, za 24sedam kaže da je uzrok smanjene živorođenosti, a povećane smtnosti epidemija koronavirusa.

– Taj manji broj živorođenih je očigledno odraz manjeg broja začeća, pošto smo u tom periodu imali dva talasa korone. Kad postoje neke krizne situacije, u ovom slučaju epidemije, ljudi bitne životne odluke stavljaju na čekanje do trenutka kada situacija postane ponovo povoljna. Nakon toga određeni broj događaja koji je bio na čekanju se ostvaruje – smatra demograf.

Učestala smrtnost

U nekim mesecima se pojavljivala posebno u decembru, učestala smrtnost. Umirale su pretežno starije osobe preko 65 godina.

– Ovo što je prikazao Republički zavod za statistiku, je porast onog što bi trebalo da bude redovno stanje stvari što se tiče smrtnosti, jer zbog korone se dogodio skok preminulih. Kako su išli talasi epidemije, tako su se dešavali iznenadni skokovi smrti. Prosek je da od trenutka infekcije, do smrti prođe 28 dana – kaže Vasić.

Postoje tri načina smanjenja stanovnika. To su smanjenje rađanja, visoka stopa smrtnosti i iseljavanje.

– Početkom 2000. je broj živorođenih išao skoro do 80.000 na godišnjem nivou, sada je to palo na nekih 62.000. godišnje, znači sve manje i manje se rađa dece. Što se tiče smrtnosti ona je od 2000. bila na nekom nivu oko 100.000. Zbog kovid krize skoro 117.000 ljudi je umrlo u 2020. godini, a u 2021. možemo da očekujemo da će taj broj biti još veći, jer je smrtnost porasla. Uz to imamo negativan migracioni saldo. Od 2015. godine se iseljavanje iz naše zemlje intenziviralo, tako da od 30.000 do 60.000 građana godišnje napusti našu zemlju – navodi on.

Kakve su prognoze?

Negativan prirodni priraštaj se javlja i u mnogim zemljama Evrope, međutim, u Srbiji je primetno smanjenje živorođenih. Prema nekim autorima, problem postoji od završetka Prvog svetskog rata. Od tada generacije žena u Srbiji nisu ostvarile prostu reprodukciju (dva deteta po majci). Međutim ovaj problem se drugi put pojavio 1955. i naglo se intenzivirao od devedesetih godina.

-To je civilizacijska stvar koja ide sa poboljšanjem životnog standarda u Srbiji, sa povećanjem obrazovnog nivoa stanovništva , sa upotrebom efikasne kontracepcije, sa učestalošću abortusa… Srbija se po tome i migracijama ne razlikuje previše od ostatka Balkana, međutim izdvaja se po pitanju smrtnosti. Što se tiče uzroka smrti, koja se u modernom svetu smatraju predupredivim i mogu se izbeći, u Srbiji se poprilično umire od tih uzroka – kaže Vasić.

U Srbiji će se i u narednim decenijama smanjivati broj stanovnika.

– Naredni popis trebalo bi da se održi 2022. u oktobru. Neke pesimističke varijante demografskih prognoza kažu da će do 2050. u našoj zemlji biti pet miliona stanovnika. To je scenario, ali obrti su uvek mogući, međutim, u demografiji su ti obrti veoma spori. Ono što bi radikalno moglo da zaokrene situaciju u Srbiji jeste iznenadni priliv stanovništva, koji se vrlo verovatno neće desiti – objašnjava Vasić.

Depopulacija

Neven Cvetićanin, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka, navodi za 24sedam da se nastavlja trend kome je društvo u Srbiji izloženo već decenijama.

– Pokazuje se da taj trend nije zaustavljen, nego da napreduje, što donosi veliku štetu našem društvu zato što se dešava depopulacija. Gubimo čitave gradove, odnosno nekoliko desetina ljudi godišnje. Samim tim, imamo manje ljudi, manje radne snage, manje obrazovanih, manje mogućnosti a više problema – smatra Cvetićanin.

Problem depopulacije, kaže on, postoji već dugo u Srbiji. Zato bi rešavanje tog problema trebalo biti na listi prioriteta.

– To je jedan od najvažnijih problema kojima treba da se posvetimo. Ljudi koji imaju sposobnosti i znanja iz oblasti demografije i ostalih društvenih nauka treba da budu konsultovani kako da se taj problem reši. Sposobni ljudi trebaju konkretno rešavati taj problem, a ne samo da se ostane na deklarativnom delovanju – kaže on.

Prema istim informacijama, iseljavanje iz Srbije je uglavnom uzrokovano ekonomskim razlozima. Mada Srbija ima priliku da iskoristi trenutak korona krize.

– Uzroci depopulacije su ekonomska kriza koja kod nas traje već 30 godina i opšta ekonomska nesigurnost koja je nastupila početkom devedesetih godina, mogućnost da se ljudi odsele tamo gde im je bolje. Sada sa koronavirusom imamo drugi trend, gde globalizacija usporava i gde se svaka država oslanja na sopstvne resurse. Mi bismo trebali konkretnim politikama da iskoristimo taj momenat da ojačamo populacionu politiku – navodi Cvetićanin.

Pročitajte još:

Pogledajte Dunav sa kapije Balkana: Otkrivamo tajne zidova prve topovske kule u Srbiji (FOTO/VIDEO)

Za promenu ovakvog stanja potrebni su prvenstveno sposobni kadrovi. Na drugom mestu su efikasne politike koje će ojačati ekonomski i socijalni položaj kod ljudi sa više dece, smatra on.

– Treba preduzeti konkretne mere, od ekonomskih i socijalnih mera kao što su olakšavajuće mere prilikom kupovina stanova i oslobađanja od poreza. Mislim da se uz takve podsticaje sa jasnim planom i sposobnim kadrovima, negativni trend može preokrenuti za četiri do pet godina – kaže Cvetićanin.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi