U Srbiji posao ne traži pola miliona mladih?

Pandemija je svet gurnula u duboku krizu, na sve strane pljušte milijarde evra i dolara državnih subvencija iz paketa pomoći, a sve s ciljem da se ne propadne još dublje i da još više ljudi ne ostane bez posla. Posebno pogođena grupa globalno su mladi, oni koji nisu imali priliku da nađu posao i počnu da obezbeđuju ličnu egzistenciju i zasnivaju porodice.

Mladi imaju problema i u Srbiji, gde se, kako pokazuje poslednja anketa o radnoj stazi Republičkog zavoda za statistiku, njihova nezaposlenost povećala 8,2 odsto u poslednjem kvartalu 2020. godine u odnosu na isti kvartal pretkrizne 2019. godine.

Ukupna nezaposlenost manja od 10 odsto

U četvrtom kvartalu 2020. godine RZS beleži broj od 2.920.900 zaposlenih u Srbiji, a 321.000 nezaposlenih. Stopa zaposlenosti za dati period iznosi 49,7 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,9 odsto. Međugodišnji pad broja zaposlenih, i to u godini pandemije kovida 19, iznosi 17.400, dok međugodišnji rast broja nezaposlenih iznosi 6.900. Istovremeno, broj stanovnika starosti 15 i više godina smanjen je za 30.200, a kontingent neaktivnog stanovništva manji je za 19.800.

Ovoliki pad je veliki, posebno ako se ima u vidu da, barem prema zvaničnim podacima, Srbija u kriznoj 2020. nije imala problema sa otpuštanjima i gubitkom posla. Prema podacima RZS, stopa opšte zaposlenosti je ostala nepromenjena, dok je stopa nezaposlenosti neznatno povećana, tek za 0,2 procentna poena u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine.

Sa ovolikim padom dogurali smo do toga da je u Srbiji stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godina sada 32,4 odsto.

Poražavajući podaci za Beogradski region

Ovi podaci izgledaju potresnije kada se pogledaju brojke, a ne procenti. U zemlji je od 701.600 mladih osoba zaposleno tek 147.200 ljudi, a zvanično nezaposleno, tj. registrovano na birou rada, samo 70.800.

Za zemlju koja pokušava da ekonomski pretekne komšije, dostigne istočnoevropske zemlje nekadašnjeg socijalističkog lagera i približi se nivoima Evropske unije, zabrinjavajuće je stanje u kome je čak 483.400 mladih “neaktivno“, odnosno formalno ne traži posao. I ta strašna brojka je stabilna, u odnosu na poslednji kvartal 2019. promenila samo za 4.000 ljudi (što je smanjenje od 0,8 odsto).

Posao tako ne traži, barem ne preko zvaničnih kanala, sedam od deset mladih u Beogradskom regionu (70,5 odsto), a tek nešto manje u Vojvodini (66,7 odsto), Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (69,2) i Južnoj i Istočnoj Srbiji (66,9 odsto). Te stope su jedanput ili dvaput veće od populacije radno sposobnog stanovništva (15-64 godine).

Sa stopom nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godina od 32,4 odsto, Srbija je daleko od Evrope, gde je ona upola manja – 17,8 odsto za EU i 18,5 odsto u evrozoni. Takva nezaposlenost u Srbiji je velika i za region, gde recimo Hrvatska ima stopu nezaposlenosti ispod 22 odsto, Slovenija 14,6 odsto, a Mađarska 12 odsto. U Crnoj Gori je nezaposlenost mladih 19,6 odsto (podaci Monstata za treći kvartal 2020), a u Bosni i Hercegovini već godinama je stabilna, doduše na ne tako dobrih 23 odsto (zvanični podaci iz 2019. godine).

Država u akciji

Ovako loša situacija na tržištu rada za mlade u Srbiji odvija se i pored napora države da se stanje popravi. U prošloj godini je bio aktuelan program “Moja prva plata“, ali je u ovoj veoma promovisanoj i dobro primljenoj akciji privremeni posao, za platu subvencionisanu sa 20.000, odnosno 24.000 dinara od države, našlo tek oko 13.000 mladih, koliko je bilo otvorenih pozicija. I to sa biroa rada, a ne iz kategorije “neaktivnih“.

Za ovu godinu u planu je usvajanje Nacionalne strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, o čemu je održana i javna rasprava. Međutim, kako uz predlog Strategije nije donet i akcioni plan, kao što zakon nalaže, ne znaju se konkretni planovi Vlade Srbije koji se tiču zapošljavanja generalno, kao i zapošljavanja mladih.

U Evropi je nezaposlenost među mladima oborena na rekordnih 14,9 odsto u februaru 2020. (pre izbijanja pandemije), uglavnom zahvaljujući programu “Garancije za mlade“, koji se sprovodi od 2013. godine. Taj program, koji stoji i u predlogu naše strategije, u EU podrazumeva da mladi do 30 godina dobijaju ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku u periodu od četiri meseca po završetku formalnog obrazovanja.

Nedovoljno novca

“Garancija za mlade“, kao što vidimo, “radi“, ali za uspešnu primenu u Srbiji potrebno je otkloniti probleme koji su zabeleženi u “Eks-post analizi Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine” Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN), čiju izradu su sponzorisale vlade Srbije i Švajcarske.

Pročitajte još

Porodična ili “obična”, bez zadruge mali ratar ne može

Prijava privrednika za polovinu minimalca za zaposlene preko portala E-porezi

Tamo je zabeleženo da nadležno Ministarstvo rada nije imalo dovoljno uticaja da se u okviru Vlade Srbije izbori za veći budžet za aktivne mere zapošljavanja kako je to predviđala Strategija. Premda je Strategija predvidela da učešće aktivnih mera u budžetu dostigne 0,4 odsto do 2013. godine i zatim se stabilizuje na nivou od 0,5 odsto BDP-a, taj budžet je sve vreme primene Strategije bio ispod ili oko 0,1 odsto BDP, što je među srazmerno najmanjim budžetima za aktivne programe u Evropi i regionu.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi