Udarnički ka jugu: Kako od Požege do Preljine napreduje auto-put Miloš Veliki (VIDEO)

Radovi na, građevinski veoma zahtevnoj, deonici Požega – Preljina, na auto-putu “Miloš Veliki“ (auto-put Beograd – Južni Jadran ili Koridor 11), napreduju dobro, i iako je ugovoreno da ovaj put bude gotov polovinom 2023. godine, njegovo okončanje očekuje se mnogo ranije, već početkom sledeće godine.

Tuneli i mostovi na polovini trase

Sudeći prema video-snimku koji 24sedam ekskluzivno objavljuje (na sajtu JP “Putevi Srbije“ postavljen je 15. jula), ova veza između Srbije i Crne Gore, odnosno Beograda i Južnog Jadrana (a u širem kontekstu auto-put povezuje Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i, morskim linijama, Italiju), biće zaista uspostavljena “pre roka“.

Od Požege u dva kraka

Od Požege, auto-put će se nastaviti u dva kraka – jedan je ka Boljarima, odnosno granici sa Crnom Gorom, a drugi ka Kotromanu i granici sa BiH. Za auto-put do Boljara zna se da je memorandumima obećan kineskoj firmi CCCC. Na potezu od Požege do granice sa BiH imaće 66 tunela i 27 mostova i biće dug 61 kilometar.

U aprilu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio, posle razgovora sa generalnim direktorom kineske kompanije “Čajna komjunikejšens konstrakšen“ (CCCC) Džang Sjaojuenom, da će radov biti završeni najkasnije u januaru ili eventualno februaru 2022. godine.

Ova deonica duga 31 kilometar je, zbog tehničkih zahvata koje su uslovili topografija terena i zahtevi geologije, pravi građevinski poduhvat. Čak polovinu trase čine tuneli, mostovi i nadvožnjaci.

Zaborave, pa plate kaznu

Osim po tome što je najmoderniji put u Srbiji, auto-put “Miloš Veliki“ postao je poznat i po naplaćivanju kazni za prebrzu vožnju. Na njemu je testiran sistem merenja prosečne brzine, pa kaznu plate svi oni koji od jedne naplatne rampe do druge stignu brzinom većom od dozvoljenih 130 kilometara na čas. Kazne su novčane – od 3.000 do 140.000 dinara, i zatvorske – od 30 do 60 dana.

Tri tunela, Laz, Munjino Brdo i Trbušani, koji se rade u dve odvojene tunelske cevi, ukupne su dužine 12 kilometara. Samo najduži tunel, Laz, kroz planinu Jelicu, dugačak je skoro tri kilometra. A ove tunele i ostatak deonice i pristupne puteve povezuje čak 35 mostova, ukupne dužine šest i po kilometara.

Veći deo puta grade Kinezi

Na samom putu ima šest nadvožnjaka (ukupno 555 metara), a četiri su u sklopu petlji (1.600 metara) kojima se na auto-put dolazi i sa njega “silazi“.

Izvođenje radova na deonici Požega – Preljina, vrednih 450 miliona evra, povereno je kineskoj kompaniji CCCC, a prva deonica auto-puta, od Obrenovca do Ljiga, svečano je otvorena sredinom avgusta 2019. godine. Ova firma zadužena je i za 200 miliona evra vrednu deonicu od Surčina do Obrenovca.

Zbog auto-puta posečen hrast-zapis

Izgradnja auto-puta “Miloš Veliki“ ostaće zapamćena i po spornom obaranju “svetog drveta“, hrasta-zapisa starog 600 godina koji se našao na deonici puta od Ljiga do Preljine. Uprkos zahtevima meštana, ekologa i dobrog dela javnosti Srbije da se nađe način da hrast ostane u životu, bilo korekcijom puta ili njegovim izmeštanjem, što je već viđena praksa u svetu, drvo je posečeno u zoru 23. jula 2015. godine, kako bi se raščistio teren za putare “Azvirta“, odnosno podizvođača “Planuma“.

Izgradnja Auto-puta E763, kako je zvanično nazvan u evropskoj saobraćajnoj nomenklaturi, izvodi se u skladu sa Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Srbiji od 2008. do 2015. godine.

Deonica Ub – Lajkovac finansirala se iz budžeta Srbije, u iznosu od 73 miliona evra, a na njoj je glavni izvođač radova bila azerbejdžanska firma “Azvirt“. Deonica od 40 kilometara, finansirana iz kredita Azerbejdžana od 300 miliona evra, puštena je u saobraćaj početkom novembra 2016.

Bilo i popravki od Uba do Lajkovca

Na deonici od Uba do Lajkovca su radile i srpske firme “Planum“ i “Putevi Užice“, a usled neodržavanja i loše obavljenih radova, ova deonica završena 2014. godine morala je da se popravlja do otvaranja 2019. Zbog nje je tadašnja ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović podnela prijave protiv izvođača radova i ranijeg resornog ministra Milutina Mrkonjića.

Pročitajte još:

Ušteda sa solarnim panelima: Koliko godina vam treba do besplatne struje?

Italija zabranila rad platformi za kriptovalute Binance

Za deonicu Obrenovac – Ub , dužine 26 kilometara, zadužena je bila kineska kompanija “Šandong hajspid grup“, a ona je “proradila“ sredinom avgusta 2019.

Ova firma radila je i deonicu Lajkovac – Ljig, dužine 24 kilometra, puštenu u isto vreme.

Obe deonice su finansirane većim delom iz kredita kineske Eksim banke od oko 300 miliona evra.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi