Koliko se cene evropske oranice: Na Kanarima papreno, u Bugarskoj bagatela

Zemlje Evropske unije uveliko se razlikuju po vrednosti svog poljoprivrednog zemljišta. Dok u razvijenim i naprednim državama cena hektara dostiže preko 50.000 evra, u onima sa zaostalom poljoprivredom kreću se i ispod 2.000 evra.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u 2018. godini je na Kanarskim ostrvima, a vrednost mu je vrtoglavih 133.863 evra po hektaru. Sledi ga holandska pokrajina Flevoland sa 104.300 pa istok te države sa 77.300 evra.

Inače je poljoprivredno zemljište tamo skupo, a najniža vrednost se kreće oko 59.000 evra i to u severnim provincijama. Osim nje, cena zemljišta u Belgiji takođe je visoka i iznosi oko 58.500 evra, a ističe se i južni i severni Egej u Grčkoj sa iznosom od 55.500 evra.

Srbija bi bila u donjoj trećini

Da je članica EU, Srbija bi po vrednosti svojih oranica bila u donjoj trećini EU. Prosečna cena sada je oko 13.000 evra po hektaru. Najskuplje je zemljište u Južnobačkom okrugu, a najjeftinije na jugu i istoku Srbije.

Najjeftinija je Bugarska. Najskuplji deo zemlje je u severoistočno delu EU, i iznosi 6.938 evra po hektaru. Nešto niža je u severnom i središnjem delu oko 5.500, dok su sva ostala područja ispod 5.000. Tako je prosečna cene u toj državi 5.011 evra po hektaru, ali se polja u jugozapadnom delu prodaju se za mizernih 1.000 evra po hektaru.

Posle Bugarske slede, navodi Agronovinite, ima Estonija (3.000), Hrvatska (3.200), Letonija (3.800), Slovačka (3.400), Rumunija (4.900) i Mađarska (4.600 evra po hektaru.

Inače, iznosi zavise od niza učesnika, od nacionalne zakonske regulative i regionalnih osobenosti (klima, saobraćajna povezanost), preko lokalnih karakteristika (kvaliteta zemljišta, nagib, drenaža…) do tržišne snage ponude i potražnje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi