Srbi vole Kineze i Ruse, a Hrvati Nepalce: Odakle nam iz sveta gastarbajteri dolaze u region
I dok u Hrvatskoj i dalje najviše stranih radnika dolazi iz okolnih zemlja, Srbija je omiljena destinacija za radnike sa Dalekog istoka
Nedostatak radne snage već je neko vreme boljka na koju se žale domaće i strane kompanije koje rade u Srbiji. Kako iz Srbije i dalje u nesmanjenom broju odlaze ljudi, i to pretežno mladi, trbuhom za kruhom na Zapad, pojavila se potreba da se radna snaga nekako nadomesti.
Nešto od toga uspeva da zabeleži zvanična statistika, a nešto, pogotovo na gradilištima kojih sada ima u velikom broju, prođe i “ispod radara“.
Pročitajte još
Ono što je zvanično jeste to da je za prvih devet meseci ove godine, kako su za 24sedam odgovorili u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NZS), izdato 15.050 radnih dozvola za strane državljane.
Od januara do septembra, po Zakonu o zapošljavanju stranaca i Pravilniku o dozvolama za rad, legalno zaposlenje je NZS odobrila najviše za građane Kine, veliki broj je i Turaka, a nešto manji građana Rusije.
Iz Kine nam je došlo 5.930 ljudi, od čega su 532 žene, iz Turske 2.915 radnika (62 žene), a iz Ruske Federacije 923 radnika (303 žene). Ovoliki broj radnika iz ove tri zemlje može se objasniti velikim radovima na infrastrukturi, jer kineske kompanije “Čajna konstakšen komunikejšen kompani“ (CCCC), “Čajna bridž end road korporejšen“ i “Šandgdong hajspid“ drže većinu radova na putevima i mostovima po Srbiji.
Kineza malo više, Rusa znatno manje
Poređenja radi, u vremenskom periodu od 1. januara do 31. decembra 2019. godine dozvole je u Srbiji dobio 13.791 stranac, od čega iz Kine 3.150, Ruske Federacije 2.812, a Turske 772. To znači da je Kineza ove godine, i to za devet meseci, došlo devet odsto više, Rusa 67 odsto manje, a iz Turske se broj povećao za čak 278 odsto.
Turci su angažovani u okviru američko-turskog konzorcijuma “Behtel – Enka“, dok ruski “RŽD internešenel“ rekonstruiše srpsku železničku prugu.
Međutim, prema procenama Građevinske komore, u Srbiji ima oko 4.000 stranih radnika samo u tom sektoru. Uz to, iz Asocijacije proizvođača malina i kupina kažu da u srpskim malinjacima rade i radnici iz Albanije, Rumunije i Bugarske, ali da na ovaj naporni posao dolaze čak i ljudi iz Moldavije. Oni se možda i ne beleže u statistici, jer se za “sezonske poslove” do 90 dana izdaju drugačije dozvole.
Albance zamenili Nepalci
Za razliku od Srbije, Hrvatska nije u velikom infrastrukturnom zamahu i ne gradi auto-puteve niti železnicu, ali i pored toga ima veliki broj stranih radnika.
Iako je svoje autostrade izgradila – od velikih projekta u toku je samo izgradnja Pelješkog mosta, najviše stranih radnika ipak je zaposleno u građevinarstvu. Ali tamo ne rade radnici iz Azije već iz regiona.
Već tradicionalno najbrojniji hrvatski gastarbajteri su oni sa pasošem Bosne i Hercegovine, a zatim Srbije i Severne Makedonije. Na petom mestu do sada su se nalazili radnici iz Albanije, ali ove godine se dogodilo nešto neočekivano.
Daj šta daš: Radnik u Nepalu, Foto:Profimedia
Radnike sa juga Evrope ove godine zamenili su – Nepalci. U Hrvatsku je, prema podacima tamošnjeg MUP-a, od ukupno 52.679 stranaca koji su dobili radne dozvole, 2.388 došlo iz dalekog Nepala.
Pročitajte još
Poređenja radi, radnika iz BiH kao najbrojnijih na listi do 1. septembra je 20.232, iz Srbije ih je 9.829 (plus 5.001 sa Kosova), a iz Severne Makedonije 4.361.
Zanimljivo je da i u Hrvatskoj, kao zemlji s visokim učešćem turizma u BDP-u, ipak u građevinarstvu radi više stranaca nego u turizmu. Tako je 25.606 radnih dozvola naspram 13.833. Od 126.000 zaposlenih u toj grani svaki peti je stranac.
Potreba za stranim radnicima u Hrvatskoj je tolika da je za ovu godinu Vlada ukinula kvote za “uvoz“ stranih radnika, pa nije bilo ograničavanja broja, niti potreba dokazivanja da je neka profesija ili pozicija deficitarna na tržištu rada.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari