Rekordna cena „plavog zlata“: Srpska suva šljiva ide za tri evra
Zbog visoke cene na tržištu moguće je da će biti oboren rekord od dva miliona evra vrednog izvoza ostvarenog pre osam godina
Prošlogodišnji rod šljive bio je manji za trećinu, zbog čega je i za 40 odsto manje proizvedeno njenog najvažnijeg derivata – suve šljive. S druge strane, slično kao i sa malinom, godina je podbacila i kod najvećih konkurenata Srbije, pa ovaj cenjeni proizvod na svetskom tržištu sada ima rekordnu cenu.
Rakija najveća konkurencija
– Kvalitet je presudan, a on je zbog kvaliteta same sirovine, odnosno sveže šljive, bio upitan poslednjih godina. Ne treba zaboraviti konkurenciju na svetskom tržištu, kao što je Čile, i naravno ne treba se oslanjati na to da će svake godine kod drugih država proizvođača rod biti manji. Neizvesnost da li će tržišta zbog pandemije uopšte biti uticala je na to da se u Srbiji osuši manje šljive nego što je uobičajeno, ali veliki problem je i to što kod nas najveći deo roda završi u rakiji koja se lakše proda na domaćem tržištu, a suva šljiva traži najkvalitetniji plod – objašnjava Mitrovićeva.
– Rodom su podbacili SAD, Čile i Argentina, i samim tim pojavila se mnogostruko veća potražnja na svetskom tržištu. Iz Srbije je već ostvaren izvoz 90 odsto prošle godine osušenih šljiva, još 10 odsto ima na zalihama kod nas, ali ubeđen sam da će sve biti prodato zbog zaista velike potražnje. Cena suve šljive, zbog svega toga, raste iz dana u dan. Početkom godine je šljiva bez koštice imala cenu od dva evra za kilogram, a sada je to cena proizvoda sa košticom. Suva šljiva bez koštice sada košta 2,7, a ako se nastavi ovakva tendencija na tržištu, izvesno će dostići i tri evra kilogram – kaže Dobrivoje Jovanović, vlasnik firme ”Jovanović voće“, jednog od najvećih domaćih proizvođača, prerađivača i izvoznika suve šljive.
Kako kaže, trenutno su najveći kupci suve šljive Turska, Rusija, Bosna i Hercegovina i zemlje EU, ali se ovaj važan strateški proizvod pojavljuje i na tržištima gde do sada nije bio zastupljen. Tako je pre nekoliko dana, dodaje Jovanović, jedan njihov kontingent otišao za Dubai, a upite o mogućem uvozu šalju i kupci iz Brazila.
Pročitajte još:
Olga Mitrović iz Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da većoj tražnji za suvom šljivom svakako doprinosi trend poklanjanja veće pažnje zdravoj ishrani, pogotovo tokom pandemije koronavirusa. Srbija, po njenim rečima, poslednjih godina nije imala veći obim izvoza, sem na tradicionalna tržišta poput Rusije i zemalja okruženja.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari