Šta kaže privreda za novi moratorijum NBS: Spas u poslednji čas, ali potrebno je još nešto

Novi paket mera Narodne banke Srbije trebalo bi da olakša dužničku omču koju je pandemija kovida 19 zategla oko vrata dobrog dela građana, poljoprivrednika, preduzetnika i firmi. Koliko novi reprogram dugova i grejs period od šest meseci znače za privredu, za 24sedam odgovorili su predstavnici poslodavaca, bankarskih eksperata i ugostitelja.

Da je odluka srpske centralne banke dobra i da se bez dodatnih mera ne može napred, smatra Zoran Drakulić, predsednik srpskog poslovnog kluba “Privrednik“.

Nema novog odlaganja poreza, zasad

Ministar finansija Siniša Mali poručio je da se u ovom trenutku ne razmišlja o novom odlaganju plaćanja poreza i doprinosa.

– S obzirom na privrednu aktivnost, da nemamo “lokdaun“, da imate mogućnost da porez i doprinose platite u 24 rate, mislim da je preuranjeno govoriti o tome – rekao je Mali, ističući da država mora na neki način da se finansira i da moraju da budu isplaćene plate i penzije.

NBS je prethodno takođe odbila “sektorski moratorijum” na kredite koji su tražili hotelijeri.

– Vidite koliko para daje Evropa za spas privrede, pa moramo i mi. Prvi kvartal sledeće godine će biti žestok, a očigledno je da država nema više raspoloživog novca u budžetu pa je dobro i odlaganje kredita. Samo, ta mera neće rešiti probleme, moraće da se primeni još nešto – ističe Drakulić.

On kaže da banke imaju prostora za ovakvo odlaganje, tim pre što se ne radi o novom riziku davanja kredita, već o olakšavanju plaćanja starih, što je u interesu banaka.

– Velika preduzeća će se nekako snaći, ali mala i srednja su veoma pogođena krizom, i ne želimo da tu vidimo velika otpuštanja. Tim pre što vakcina, po svemu sudeći, neće stići do najširih krugova pre druge polovine sledeće godine – naglašava prvi čovek “Privrednika”.

Potrebno je i nešto više

Odlaganje kredita banaka, kao i aktuelni minimalac za zaposlene u preduzećima koji je dala država,  svakako je dobrodošao i izuzetno znači, kaže i Milenko Mijić, predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada (UGONS).

– Radimo sa minimalno iskorišćenim kapacitetima, možda tridesetak odsto u celom sektoru, u kojem neki uopšte ne rade, kao što su klubovi i igraonice, a neki rade polovično, kao kafići i restorani koji rade do pet, i to samo u radnoj nedelji, dok dostave hrane rade dobro. Jasno je da država ima ograničenu količinu para, ali pomoći se može i smanjenjem zakupnine i drugih fiksnih troškova – ističe Mijić.

On podseća da u januaru stiže naplata odloženih poreza iz 2020, a da se situacija sa prometom neće poboljšati barem do polovine godine.

Kakve su olakšice

Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od šest meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate. Rok se pomera tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz prvobitnog plana otplate. Tokom počeka banka obračunava kamatu, a dužnik se odlučuje da li će to biti tokom grejs perioda ili nakon njegovog isteka.

– Čekamo januar. Imamo neke najave iz resornih ministarstava da će se smanjiti PDV na hranu i dobiti sektorska pomoć. Nadamo se da je svima jasno da nisu u pitanju samo ugostitelji, jer ne zapošljavamo mi samo kuvare i konobare, već pravimo posao i proizvođačima hrane i pića, pekarima i poslastičarima, dostavljačima… – objašnjava Mijić.

On apeluje i da se privatni rentijeri poslovnog prostora priključe državi u pomoći ugostiteljima, kojima je recimo u Novom Sadu prepolovljena renta u periodu avgust – decembar.

– Moramo svi da istrpimo nešto u ovim teškim vremenima i samo zajedno možemo da ih prebrodimo bez zatvaranja radnji – kaže Mijić.

“Ne samo da mogu, nego im je u interesu”

Na pitanje da li banke “imaju prostora“ da odlože vraćanje kredita, i time smanje svoj prihod u sledećih šest meseci, koji bi bio nadoknađen kasnije, Zoran Grubišić, profesor Bankarske akademije, kaže za 24sedam da tu ne bi trebalo da bude problema.

– Naše banke su krizu dočekale možda i kao prelikvidne i sigurno imaju prostora za primenu ovakve mere NBS. Ono što je dobro jeste to što je ova mera selektivna i više olakšicu ne dobijaju svi, pa ni oni koji su je dobili u ranijim moratorijumima a nisu pogođeni krizom ili su u njoj čak zbog prirode posla profitirali – navodi Grubišić.

Profesor dodaje i da je bankama u interesu da dobri klijenti opstanu i one svakako neće gledati kako da “finansijski zatvore“ ovu godinu, već gledaju “bankarski“ – na duži period.

– Banke bi to sigurno u nekoj meri to uradile i bez odluke NBS, ali svakako je bolje kada se pridruži i regulator i svojim merama obezbedi da takvo odlaganje ne utiče na povećane rezerve i adekvatnost kapitala banaka – zaključuje Grubišić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi