Koliko trpe građani i šta su izgubili zbog "polovičnog“ dejstva Zakona o potrošačima?

Vest da se nekoliko odredbi Zakona o zaštiti potrošača neće primenjivati možda sve do septembra 2022. godine, do kada je krajnji rok da se urade podzakonska akta, odnosno pravilnici, bacila je senku na novi zakon od koga se mnogo očekivalo. Zbog toga je 24sedam pitao neka relevantna udruženja potrošača da li su sada time ugrožena prava potrošača.

- Taj zakon inače ništa specijalno ne donosi, tako ni deo koji se ne primenjuje zbog nedostatka pravilnika neće mnogo naštetiti potrošačima - kaže za 24sedam Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva“.

Drugačijeg su stava u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača.

I famozni "Ne zovi“ na čekanju

- I sama najava je poneka dovoljna da trgovcima ukaže na potencijalni problem koji bi mogli da imaju ukoliko ne obrate dužnu pažnju na prava potrošača. A i kada smo čekali zakon toliko dugo, sačekaćemo pravilnike još to malo  – naglašava za 24sedam potpredsednik NOPS Zoran Nikolić.

Brojne stavke koje "donosi“ nov Zakon o potrošačima postoje i u starom zakonu, kao što je odustajanje od kupovine na daljinu ili princip zabrane prodaje preko telefona potencijalnim kupcima koji to ne žele (famozni registar "Ne zovi“), već su postojali u zakonskim rešenjima.

- Prodavcima je već zabranjeno da zovu ljude i nude proizvod ako im oni kažu da ih ne zovu, tako da ne vidim neki veliki napredak ni registrom "Ne zovi“, kada ga jednom naprave – ističe Dejan Gavrilović.

Zoran Nikolić pretpostavlja da se "Ne zovi“ još ne primenjuje iz tehničkih razloga, odnosno problema, a da nije u pitanju samo pravilnik.

- Taj softver bi trebalo da bude sofisticiran i da na neki način beleži sve telefone prodavaca i kupaca i njihovu komunikaciju. Kako će kupac čije je ime u registru dokazati da su ga ipak zvali trgovci i nudili mu neželjeni proizvod – pita se Nikolić.

Ono što bi trebalo da bude novo, što je zahtevala Evropska unija i trebalo je da donese poboljšanje, jeste medijacija u potrošačkim sporovima, ali ni ona još nema svoj pravilnik.

Nema pomoći kod velikih "igrača"

- Ne očekujem nikakav boljitak od toga, jer imamo i negativno iskustvo u udruženju sa Narodnom bankom kao medijatorom. U ovoj medijaciji postoji samo obaveza trgovca da se pojavi i iskaže svoj stav. Kako to sve na kraju bude znamo iz primera kada NBS posreduje u sporu potrošača sa bankama. I ona samo traži izjašnjenje banke, ova kaže "ostajemo pri svome“ i na tome se završi. U oba slučaja potrošač samo gubi vreme i novac da dođe na medijaciju, a na kraju opet mora na sud. Možda pomogne kod malih trgovaca ali kod ovih velikih sigurno neće – naglašava Gavrilović.

Da će uvođenje medijacije biti veliki izazov slažu se i u NOPS-u.

- Voleo bih da vidim kako će svi da se snađu u tome, i trgovci i potrošači i država i medijator. To je potpuno novo za naše prostore a uspešno se primenjuje tamo gde su društva zrela. Međutim, u EU, koja je to tražila od nas, je pristup i težina medijacije veća, drugačija je kultura, drugačije se vrednuju potrošači ali i oni sami su bolje edukovani. Zbog toga čak mogu da je održavaju i onlajn. Problem je što je ishod medijacije kod nas potpuno neizvestan, jer medijator nije sudija već samo pruža uslugu posredovanja, a trgovci moraju samo da se pojave i izjasne – kaže Nikolić.

Ograničenje prava ili udar na "hobiste"

Pooštreni su kriterijumi za upis u registar potrošačkih organizacija i u udruženju "Efektiva“, koje je zastupalo ili pomagalo brojnim bankarskim klijentima da vode sporove sa bankama. Oni doživljavaju ove promene kao da su "pisane zbog njih“. Za ovaj pravilnik rok je čak dve godine, do septembra 2023. jer ga donosi Ministarstvo pravde, a ne za potrošače resorno Ministarstvo trgovine.

- Prvo su nas obrisali iz evidencije a onda promenili i kriterijume, od kojih su neki i neustavni, a koji onemogućuju da se prijavimo i mi i druge nezavisne potrošačke organizacije. Ali to nas ne ometa da zastupamo interes potrošača, jer upisom u registra se dobijaju samo neke male ingerencije i mogućnost da vas finansira država, a to nam ni ne treba, a ne bismo je ni dobili. Da Srbija ima instituciju kolektivne tužbe sudu, pa da može da je pokrene udruženje iz registra, bila bi druga stvar, ovako za nas nema mnogo veze ali potrošači su svakako na gubitku – ističe Gavrilović.

Dodatna prava udruženja iz registra su da mogu na podnose zahteve Ministarstvu trgovine za kolektivnu zaštitu potrošača, da se konsultuju pri promeni određenih akata ili pri promeni cena nekih roba i usluga kao deo komisije za rešavanje reklamacija kod komunalnih preduzeća.

U NOPS-u, međutim pozdravljaju "dizanje kriterijuma“.

- Apsolutno to pozdravljamo, jer tokom svih ovih godina iskristalisalo se to ko su prava udruženja potrošača a ko to radi uzgred ili iz hobija. Svi su dobrodošli, bolje da udruženja ima više ali morate biti ozbiljni kada ste u situaciji da dajete pravni savet potrošaču. Tada morate da budete sigurni i da stojite iza toga što kažete, jer potrošač može da trpi i pravne i materijalne posledice zbog vašeg saveta. Može da, recimo, izgubi pravo na sudsku tužbu zbog vašeg znanja ili neznanja, ili da tuži vas kao udruženje – napominje Nikolić.

Zaštićeni od "paprenih" računa majstora

Od onog najavljivanog u zakonu je ostalo da "radi“ to da inspekcija sada ponovo može da izdaje kazne za prekršajne naloge. Tako kompanijama za kršenje prava potrošača - reklamacije, neizdavanje računa i predračuna - preti kazna od 50.000 dinara, preduzetniku 30.000 dinara, a za odgovornu osobu u kompaniji 8.000 dinara.

Funkcioniše i obaveza majstora da za dogovorene usluge, popravke i slično, kojima je cena iznad 5.000 dinara, moraju da naprave predračun troškova i tek po saglasnosti potrošača krenu u radove. Ako ništa drugo, potrošači će biti zaštićeni od tog sitnog, a ponekad i ne tako sitnog "dranja“.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi