Neće nas više maltretirati majstori i pozivari, ali da li nam se potrošačka prava sada smanjuju?

07.09.2021

07:45 >> 09:12

0

Pred narodnim poslanicima je novi zakon o zaštiti potrošača, koji predviđa neke bitne izmene potrošačkih prava, ali neke od njih ne idu u pravcu poboljša

Neće nas više maltretirati majstori i pozivari, ali da li nam se potrošačka prava sada smanjuju?
Profimedia

Građani Srbije dobiće ovih dana novi zakon o zaštiti potrošača, nakon što u Skupštini Srbije “prođu” izmene koje je u odnosu na stari zakon predložila Vlada. Kao najvažnije izmene u javnosti se pominju uvođenje registra “ne zovi” za nasrtljive trgovce, vraćanje prava prekršajnih naloga inspekciji, ali i uvođenje obaveze predračuna majstora za usluge građanima skuplje od 5.000 dinara.

Iako je ovo poslednje najviše odjeknulo u javnosti, jer će potrošači sada moći da na vreme znaju koliko će ih neka popravka na kraju koštati, u Ministarstvu trgovine i Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) kao najvažnije ističu unapređen postupak vansudskog rešavanja potrošačkih sporova i uvođenje sudskog registra potrošačkih sporova.

Neka prava unazađena

I iako su brojne odredbe novog zakona, odnosno još uvek Predloga zakona, nesporno dobre po potrošače, u delu organizacija koje se bave njihovom zaštitom, a koje od države ne dobijaju novac, ili ne u velikim količinama, ističu da zakon sobom nosi i neke stavke kojima se prava potrošača zapravo umanjuju.

– Tiho je udareno na potrošačke organizacije i usvajanjem ovakvog zakona sigurno će biti smanjen njihov broj, a time će i potrošači mnogo teže ostvarivati svoja prava. Potrošačke organizacije se teraju da imaju više ljudi, da plaćaju profesionalce, a onda im se preti izbacivanjem. Tako načelno imamo dobru odredbu da organizacija potrošača mora da objavi u kojim potrošačkim savetima pri trgovačkim ili komunalnim firmama radi. Ali ako neka firma iz Beograda pozove potrošačku organizaciju iz Niša da učestvuje u njenom savetu, a ova to odbije jer ne može da to radi “na daljinu”, može da se briše iz registra organizacija. To otvara mogućnost zloupotrebe – kaže za 24sedam Jovan Ristić, pravnik u organizaciji za zaštitu potrošača “Efektiva” iz Beograda.

Iako se resorno ministarstvo poziva na evropske direktive, ovakvim predlogom je unazađena i zaštita potrošača u delu borbe protiv “nepoštene poslovne prakse”.

Džaba zakon ako…

Studija „Nevidljivi zakon“ iz 2020. o neprimenjivanju propisa o zaštiti potrošača i usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu pokazala je da sudovi ne sude u korist potrošača jer i ne primenjuju Zakon o zaštiti potrošača, već neke druge zakone.

Studija je urađena uz finansijsku pomoć EU u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Centar savremene politike i Efektiva.

– Ministarstvo je iz ovlašćenja potrošača, odnosno njihovih organizacija, ranije izbacilo mogućnost pokretanja kolektivne tužbe pred sudom zbog nepoštenog ponašanja trgovaca, koje se ispoljava masovno. Sada imamo podelu na nepoštovanje potrošačkih prava nepravične uredbe ugovora. Borbu protiv trgovaca sada može da vodi samo trgovačka inspekcija, a oni ne vole da se upuštaju u sporove u kojima mnogo toga mora da se dokazuje, što je sporo i košta – kaže Ristić.

Sve u rukama Ministarstva

Sva borba protiv nepoštenih trgovaca prebačena je na Ministarstvo, koje bi trebalo da reaguje na prijave iz inspekcije i organizacija potrošača i pokrene upravni spor.

– Pitanje je ko će zaista da štiti građane od masovnog kršenja prava. Kolektivna zaštita je alfa i omega zaštite potrošača. Ako ne možete da zaštite sve potrošače jednim sporom, onda ostaje potrošaču da se bori sam i da kao David krene na Golijata. Ali i kada on dobije na sudu, dobije samo u svom slučaju, a EPS-u ili Toplani ostaje sva nelegalno stečena dobit od svih ostalih slučajeva – zaključuje Ristić.

U zakonu ima i dobrih stvari, slažu se u “Efektivi” sa predlogom Ministarstva. Medijacija je sada obavezna za trgovce i za odbijanje se plaća kazna. Takođe, inspektorima su vraćena ovlašćenja ukinuta 2010. godine i sada mogu da na licu mesta izdaju prekršajni nalog trgovcu.

– Možda ne zvuči tako, ali jako je bitna i evidencija potrošačkih sporova u sudovima. Sada u sudovima ne možete saznati koliko sporova vode potrošači, protiv koga i zašto. Jednostavno, nema sudske oznake za potrošački spor.

Šta dobro donosi zakon

Iz Ministarstva trgovine su građanima najavili da su kroz Predlog zakona primenjene direktive Evropske unije, a da se u definisanju konkretnih rešenja “vodilo računa o problemima sa kojima se građani suočavaju i na šta se najviše žale”.

Pomoćnik ministra u sektoru za zaštitu potrošača pri Ministarstvu Višnja Rakić kaže da su među žalbama građana česte bile one na uznemiravanje od strane trgovaca, koji su im putem telefonskih poziva nudili razne proizvode, i na majstore koji su skupo, bez prethodnog objašnjenja, naplaćivali svoje usluge.

Toga više ne bi trebalo da bude. Registar “ne zovi”, koji se poboljšava ovim zakonom, funkcioniše tako što građani svom telefonskom operatoru prijave fiksni ili mobilni telefonski broj na koji ne žele da primaju takve pozive trgovaca.

Za to je potrebno popuniti odgovarajući obrazac, koji se prosleđuje RATEL-u, koji softverski vodi evidenciju ovog registra. Ako trgovac pozove broj iz registra, tržišni inspektor ga po prijavi kažnjava.

Pročitatje još:

Najviše medijski eksploatisano poboljšanje je zaštita građana od majstora, jer dosta žalbi je bilo na električare, vodoinstalatere… Sada svi koji građanima pružaju usluge popravke ili nečeg sličnog moraju da naprave predračun troškova za sve što bi moglo da košta više od 5.000 dinara.

Inspektorima je vraćena mogućnost pisanja prekršajne kazne za lakše prekršaje. Prekršilac, ako plati u roku od osam dana, plaća polovinu predviđene kazne. Za pravno lice kazna iznosi 50.000, za odgovorno lice u njemu 8.000 i 30.000 je za preduzetnika.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi