Svetska banka „zatečena“: Snažan oporavak, ali sada „uzvraća“ kovid

06.10.2021

09:56

0

Autor: 24sedam

Snažan oporavak u 2021. ubrzao je privredni rast zemalja u razvoju u Evropi i Centralnoj Aziji, ali sada sve zavisi od vakcinacije i „postkovid“ mera država

Svetska banka „zatečena“: Snažan oporavak, ali sada „uzvraća“ kovid
Profimedia

Neočekivano snažan oporavak u prvoj polovini ove godine doveo je do jačanja privredne aktivnosti na tržištima u nastajanju i u zemljama u razvoju Evrope i Centralne Azije. Zbog toga se trenutno predviđa da će privredni rast ovog regiona u 2021. dostići stopu od 5,5 odsto, više nego što je prvobitno bilo očekivano, navodi se u danas objavljenom, najnovijem izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za region.

Oporavak je prvenstveno posledica oživljavanja izvoza tokom prve polovine godine, uz oporavak aktivnosti u zoni evra i brzog rasta cena robe, kao i jačanja domaće tražnje usled vakcinacije i podsticajnih mera.

Međutim, ovaj podsticaj izvozu možda već gubi zamah zbog daljeg širenja zaraznijih sojeva kovida 19, kako na globalnom nivou, tako i u ovom delu sveta, što je već usporilo oporavak domaće tražnje u čitavoj regiji.

Predviđa se da će u 2022. stopa rasta u regionu opasti na 3,4 odsto sa stabilizacijom eksterne i domaće tražnje i ukidanjem podsticajnih mera uvedenih zbog pandemije.

Perspektive su i dalje izuzetno neizvesne, uzevši u obzir nastavak pandemije, a naročito imajući u vidu neravnomeran pristup vakcinama i oklevanje delova stanovništva da prihvate imunizaciju.

Oporavak u regionu prati značajno ubrzanje inflacije, kao i osetljivost na finansijske šokove koji bi mogli da budu izazvani iznenadnim pogoršanjem uslova eksternog finansiranja ili značajnim rastom političke neizvesnosti i geopolitičkih tenzija.

Pandemija i dalje presudno utiče na ekonomske perspektive Evrope i Centralne Azije. Međutim, uz rast stopa vakcinacije širom regiona, kreatori politika sada mogu da se usredsrede na ostvarenje inkluzivnog, otpornog i održivog oporavka nakon pandemije.

- Obezbeđivanje konkurentnog poslovnog okruženja koje podstiče preduzetništvo i dinamičnu aktivnost privatnog sektora bitno je za dugoročan rast - rekla je Ana Bjerde, potpredsednica Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije.

Dubok trag korone, posledice različite

Prema nalazima posebne analize pod naslovom „Konkurencija i oporavak preduzeća nakon kovida 19“, sprovedene na osnovu podataka iz Anketa Svetske banke sa privrednim subjektima i Anketa „Puls privrede“, pandemija je ostavila dubok i raznolik uticaj na preduzeća.

Kompanije u ovom regionu su u proseku zabeležile značajan pad mesečnog obima prodaje i broja stalno zaposlenih. U maju ove godine, jedna četvrtina preduzeća predviđala je da će u narednih šest meseci prestati da bude u stanju da izmiruje tekuće obaveze.

Kod manjih i mlađih firmi, kao i kod onih čiji su rukovodioci žene, obim prodaje se još uvek nije oporavio od prvobitnog pada. Krize mogu biti razorne za mnoge firme, ali često postoji i sreća u nesreći jer tako može doći do preraspodele resursa sa manje produktivnih na produktivnije firme.

Dokazi za postojanje ovog procesa primećeni su i u Evropi i Centralnoj Aziji, naročito u zemljama sa konkurentnijim tržištima. Naime, preduzeća čija je produktivnost radne snage bila visoka pre krize doživela su značajno manji pad obima prodaje i broja zaposlenih od onih sa manje produktivnom radnom snagom.

Veća je bila i verovatnoća da će se produktivnije kompanije prilagoditi krizi premeštanjem poslovanja na internet i povećanjem obima rada zaposlenih na daljinu.

- Uloga konkurencije je važna jer se ona povezuje sa dinamičnošću, podstiče firme da uvode inovacije i primorava efikasnije kompanije da uđu na tržište i ostvaruju rast, dok istovremeno omogućava manje efikasnim firmama da jednostavnije izađu sa tržišta - rekla je Asli Demirgič-Kunt, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

U zemljama sa konkurentnijim tržištima i snažnijim javnim politikama koje štite konkurenciju, ta preraspodela resursa ka produktivnijim firmama bila je još primetnija, ističu iz Svetske banke.

Brojne države uvele su sveobuhvatne pakete podsticaja radi što bržeg otklanjanja ekonomskih posledica krize. Te mere su pružale hitnu pomoć i zaštitu za firme i radnike od najgorih efekata pandemije. Iako se domašaj državnih mera značajno razlikovao u zavisnosti od zemlje, u proseku je po 50 odsto preduzeća navelo da su dobila neku vrstu državne pomoći kao odgovor na ekonomske efekte krize.

Posmatrano u celini, nalazi anketa ukazuju da je verovatnije bilo da će manje produktivna preduzeća dobiti državnu pomoć, kao i da će veće firme dobiti podršku u vidu odlaganja plaćanja obaveza i poreskih olakšica, dok je utvrđeno da su mere podrške odobravane kompanijama bez obzira na stepen njihove inovativnosti u periodu pre krize.

Kako ekonomije regiona budu ulazile u fazu ekonomskog oporavka, biće značajno da kreatori politika u svim zemljama postepeno ukidaju široke mere podrške čim se za to steknu uslovi i usredsrede se na stvaranje konkurentnog poslovnog okruženja koje je ključ snažnog oporavka, otpornosti na buduće krize i održivog, dugoročnog privrednog rasta.

Većina zemalja Evrope i Centralne Azije mogu da unaprede i institucionalne okvire i primenu zakona potrebnih za snažno konkurentno okruženje, uz reformu javnih politika u cilju unapređenja stečajnog postupka i načina rešavanja sporova, pojednostavljenja ulaska novih firmi na tržište i povećanja kapaciteta finansijskog sektora da kreditira poslovni sektor.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti