Ko će nam dovoziti robu: Kamiondžije u svetu muče uslovi rada, a u Srbiji nešto drugo

Britanska vlada je kao hitne mere rešavanja potencijalno katastrofalnog problema manjka vozača kamiona uvela davanje privremenih viza za 5.000 stranih vozača kamiona i ubrzanu obuku domaćih. Problem da nema ko da doveze gorivo ili hranu mogao bi se proširiti i preko Lamanša, jer vozača nedostaje i u Evropi i u Srbiji.

Zbog relativno teških uslova rada, i ne tako velike plate, u transportnoj industriji Evrope nedostaje 400.000 vozača "teških vozila“ (HGV), istaknuto je ovih dana nakon dramatičnih scena u Velikoj Britaniji, gde se pojavila nestašica goriva na pumpama jer nema ko da ga doveze iz skladišta, a pitanje je ko će voziti i hranu ili odnositi đubre.

Problem dubok i trajan

Za razliku od Velike Britanije, gde je nedostatak vozača dodatno pojačan Bregzitom, u Evropi se ne mogu "utešiti“ privremenim problemima tranzicije ka novom (starom) sistemu.

Problem je i u Evropi dvojak – uticaj pandemije, zbog koje na tržište već dve godine ne stižu normalno nove generacije vozača, ali i dugoročni problem same profesije. Biti vozač više nije poželjno zanimanje za mlade, jer se u drugim sektorima može zaraditi više novca uz mnogo manje fizičkog napora. Pogotovo u Srbiji, kaže za 24sedam Goran Ilić, profesionalni vozač kamiona i autobusa sa višedecenijskim međunarodnim stažom.

- Problemi vozača u Srbiji su isti kao i onih u belom svetu, od uslova rada do plate, ali je ipak tamo plata daleko veća. Zbog toga je nama prvo pitanje "koliko para“, a njima su bitni i uslovi rada. A ovde gazde neće da plate koliko plaćaju oni u Evropi. Sad su malo to podigli, ali i dalje nije dovoljno. Možda 1.500 evra za turu do Rusije nekom izgleda mnogo, ali kada odbijete troškove i podelite to mesečno, izađe vam dnevnica 30 evra. A niste bili kod kuće dve ili tri nedelje – ističe Ilić.

Zbog toga je on, kao porodičan čovek, sa međunarodnih tura prešao na kraće relacije.

- U profesiju vozača danas može da uđe samo neko mlad, ako nema ništa drugo. A mladi onda odu u svet i ne vrate se. Neće sigurno ovde raditi u gradskom prevozu za šezdesetak hiljada dinara s jednim danom odmora nedeljno ili dobaciti do 70.000 sa noćnom smenom. Ja i dalje imam otvorenu ponudu kolege da dođem u Minhen i zarađujem na kamionu od 2.000 do 2.500 evra mesečno, i to uz plaćen smeštaj u gazdinom soliteru. Ali mator sam ja za to – objašnjava Ilić.

Niko i ne polaže kad mora da čeka

Dodatni problem u Srbiji, ali i u delu Evrope, jeste to što su izmenjena saobraćajna pravila - za licencu za vozača kamiona potrebno je napuniti 21 godinu, a za autobus 24. To još više umanjuje broj potencijalnih kandidata, jer kada se neko snađe da zarađuje za život sa 24 godine možda ga više neće ni zanimati ta profesija.

- A sigurno ga neće zanimati da prvo nađe ogroman novac, a to su hiljade evra, da plati da uopšte dođe do dozvole. Pa samo za "B“ kategoriju polaganje je 70.000 dinara, a gde su ostale... – napominje Ilić.

Ovaj problem ranije je za 24sedam istakao i Neđo Mandić, predsednik poslovnog udruženja "Međunarodni transport“. Domaći obrazovni sistem bi trebalo da za potrebe privrede godišnje "izbaci“ od četiri do pet hiljada profesionalnih vozača. A u sadašnjem školskom sistemu oni ne postaju vozači kamiona, jer niti to uče, niti mogu da kao maloletnici dobiju licencu za teška vozila.

I u Evropi, iz drugih razloga, imaju manjak "priliva“ vozača.  Kovid i prateća zatvaranja uslovili su da se obuke i testiranja ili ne održavaju ili održavaju u manjoj meri. Britanci su izračunali da je 25.000 ljudi manje bilo na licenciranju za kamiondžije u 2020. nego u 2019. godini.

RINA

Pritom je 15.000 vozača iz Evrope otišlo posle Bregzita i zbog kovida. Faktor kovida, ma kako trenutno bolan bio, ipak je kratkotrajnog efekta i sa vakcinacijom će i taj problem biti rešen.
Mnogo je ozbiljnije pitanje da li će u škole vožnje i na obuku i testove za kamiondžije, kada budu mogli da se odražavanju u punom obimu, imati ko da se javi.

U Evropi problem nisu ni plate

Prošle godine je britanska kuća "Transport intelidžens“ objavila da Nemačkoj nedostaje između 45.000 i 60.000 vozača, a da će se taj broj do 2027. godine "popeti" na 185.000. Ništa bolje nije ni u Francuskoj, gde se manjak procenjuje na 43.000, a nešto je bolje u Italiji, gde fali "samo“ 15.000 vozača.

Problem je očigledan i u "evropskom“ delu Balkana. Pisali smo već o situaciji u Hrvatskoj, gde vozača nedostaje i za lokalne relacije. Milan Vrdoljak, vlasnik i predsednik Uprave firme "Rikardo“ (Ricardo) iz Darde u Baranji koja ima 265 transportnih vozila, kaže da bi, da im dođe 100 vozača, za sve njih bilo posla. A ne dolaze, iako su im plate u rasponu od 935 do 2.000 evra.

Zašto vozača nema, posebno u Britaniji, za londonski "Gardijan“ je slikovito opisao britanski i evropski vozač Kristofer Džons iz Barvoša u Saseksu.

Foto: RINA

- Radimo tako mnogo za tako malo para. I to se već dugo ne menja. Startna plata drugara u "Lidlu“ je ista kao dugogodišnjih vozača kamiona. Mogao bih da zaradim mnogo više na povremenim poslovima, ali mi treba sigurno zaposlenje jer imam ženu i troje dece. Da bi imao dobru zaradu moraš da radiš širom Evrope, i da dobiješ putne troškove. Ali onda propustiš mnogo od odrastanja svoje dece – objašnjava Džons.

Kaže da kod kuće, u Britaniji, vozače tretiraju mnogo gore nego u Evropi. Na putevima čak ne postoje ni odmorišta, toaleti, ništa što kamiondžijama treba, posebno na jugu.

- Na putu provedemo nedelju-dve ili duže. Mesečno to ispadne 20 dana van kuće. To znači da smo primorani da spavamo u kamionima na parkinzima ili lošim svratištima, bez uslova za zadovoljavanje elementarnih potreba. Na auto-putevima vam naplate parking 30 funti, čega u Evropi nema, a da ne pričamo o uslovima u Francuskoj, gde su uz put pristojni restorani i barovi, u kojima se možete i okrepiti i istuširati. Zbog toga ne očekujem da će ljudi iz Evrope pohrliti ovamo - komentariše Džons hitne mere koje je smislila britanska vlada.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi