Koje države su najveći gubitnici: U kakvom stanju globalna ekonomija ulazi u 2021. godinu?
Negativni efekti kovida 19 su deset puta veći od onih tokom finansijske krize 2008. godine, procenjuju svetski stručnjaci
Privredni pad evrozone u 2020. godini iznosiće gotovo osam odsto, Japana pet odsto, SAD oko četiri procenta, a jedino će Kina zabeležiti rast, i to od 1,8 odsto, objavila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da bi globalna privreda mogla ove godine da potone za 4,4 odsto, nakon čega bi u 2021. trebalo da usledi rast od 5,2 procenta. Fond je, međutim, upozorio da će, uprkos tome što je svetska ekonomska aktivnost počela u oktobru da se oporavlja, povratak na nivo pre pandemije biti dug, neujednačen i neizvestan.
Jedna od najgorih recesija
Pandemija kovida 19 gurnula je globalnu ekonomiju u jednu od dosad najgorih recesija, i još uvek je neizvesno kada bi moglo da dođe do potpunog privrednog oporavka.
Nedavni napredak sa vakcinama protiv koronavirusa učinio je ekonomske izglede nešto boljim, ali neki analitičari kažu da bi potencijalno sporo uvođenje vakcina u zemljama u razvoju moglo da ukoči povratak aktivnosti na nivo pre pandemije.
Oni upozoravaju da bi nove mere zatvaranja u Evropi, s ciljem sprečavanja ponovnog rasta broja zaraženih, mogle da sputaju ekonomski oporavak čak i industrijski razvijenih zemalja, piše CNBC.
Ogromni gubici evrozone u godini korone; Udo Pohlmann/Pixabay
– Otkriće vakcine je snažan podsticaj za opravak, ali tek u 2022. godini – ocenili su ekonomisti Siti banke u decembarskom izveštaju, dodajući da će, ipak, u 2021. biti jasnog poboljšanja globalne ekonomije, delom i zato što nije teško biti bolji u odnosu na 2020.
Brzo širenje virusa kovida, koji je krajem 2019. izbio u Kini, nateralo je mnoge zemlje na višemesečne blokade ove godine, što je rezultiralo katastrofalnim padom bruto domaćih proizvoda, kao najšire mere ekonomske aktivnosti, u mnogim ekonomijama.
Veliki gubitak radnih mesta
Jedna od glavnih karakteristika “korona zaključavanja” širom sveta je potpuno ili delimično zatvaranje granica, čime je blokiran veći deo međunarodnih putovanja. Prema podacima Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, do 1. novembra je više od 150 zemalja i teritorija ublažilo mere ograničenja vezane za kovid, ali su na snazi još uvek mnoge restrikcije koje se odnose na prekogranična kretanja.
Te mere, između ostalog, uključuju: otvaranje granica samo za pripadnike određenih nacionalnosti ili iz određenih destinacija; zahtev da posetioci poseduju negativan rezultat na kovid test da bi im se dozvolio ulazak u zemlju; i mere karantina ili samoizolacije za posetioce po dolasku u zemlju.
Bolno suočavanje sa gubitkom radnih mesta, posebno u auto-industriji; Printscreen/Youtube/GommeBlog.it
Jedna od glavnih posledica ekonomskog pada izazvanog pandemijom je veliki gubitak radnih mesta na globalnom nivou. Prema izveštaju OECD-a, u nekim zemljama su negativni efekti kovida 19 na tržište rada na samom početku bili deset puta veći od onih zabeleženih u prvim mesecima globalne finansijske krize 2008. godine.
Pri tome, najteže su bili pogođenji zaposleni u uslužnim delatnostima i radnici sa niskim primanjima, koji su pretrpeli veće gubitke posla ili prihoda.
Globalni javni dug na rekordnom nivou
Takođe, gotovo sve ekonomije sveta ulaze u novu godinu sa primetno većim dugovima jer su vlade povećale zaduživanje i rashode za očuvanje radnih mesta i zadržavanje radnika na poslu. Globalno, ukupni paketi mera za ublažavanje ekonomskog udara pandemije dostigli su 12 biliona dolara, procenio je MMF u oktobru.
Taj nesvakidašnji nivo potrošnje gurnuo je globalni javni dug do rekordnog nivoa svih vremena, ali države i pored toga ne bi trebalo da preuranjeno povuku mere fiskalne podrške svojim privredama, poručio je Fond.
Prema procenama MMF-a, javni dug razvijenih zemalja će u tekućoj godini iznositi preko 120 odsto BDP-a, pri čemu će najviši nivo duga od gotovo 140 procenata BDP-a imati SAD, zatim evrozona 98 odsto, Kina 80, a zemlje u razvoju 70 procenata.
Pročitajte još
– S obzirom na to da su mnogi radnici i dalje nezaposleni, da se mala preduzeća bore sa problemom likvidnosti i da će od 80 do 90 miliona ljudi verovatno pasti u ekstremno siromaštvo 2020. kao rezultat pandemije, čak i nakon dobijanja dodatne socijalne pomoći, prerano je da države ukinu vanredne mere podrške – ističe MMF.
Podrška banaka kroz smanjenje kamata
Ogromnu podršku ublažavanju ekonomskih posledica od korone pružile su i centralne banke smanjenjem kamatnih stopa do rekordno niskih nivoa, kako bi pomogle vladama u upravljaju njihovim dugom.
Američke federalne rezerve, čija monetarna politika utiče na ekonomije širom sveta, spustila je kamatne stope skoro na nulu i obećala da ih neće podizati sve dok inflacija ne pređe targetirani nivo od dva procenta.
Pored toga, jednu od značajnih mera kojima su centralne banke u Evropi, SAD i na tržištima u razvoju pribegavale u okviru napora za ublažavanje krize nastale zbog korone predstavljaju i povećanje kupovine hartija od vrednosti s ciljem ubrizgavanja više novca u finansijski sistem i podrška likvidnosti njihovih privreda, podseća se u tekstu TV CNBC.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari