Potpuni privredni oporavak pre 2022. samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj

Samo Srbija, Litvanija i Turska će pre 2022. godine uspeti da vrate ekonomsku aktivnost na predpandemijski nivo iz 2019, dok će oporavak ostalih ekonomija centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) biti spor, ocenjuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u novim projekcijama.

Privredni oporavak tog regiona će, ističe WIIW, zavisiti od uspeha u suzbijanju epidemije korona virusa bez pribegavanja dužem zatvaranju, kao i od nastavka državnih mera podrške.

U analizi se konstatuje da je većina zemalja CESEE izdržala prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali da mnoge ekonomije u regionu i dalje teško trpe, posebno one koje se oslanjaju na turizam, poput Hrvatske i Crne Gore, i one koje su visoko zavisne od spoljne trgovine, kao što su manje zemlje Višegradske grupe i Slovenija.

Izvestan novi pad

Istorijski obimne državne intervencije širom regiona pomogle su da se delimično neutrališu najgore ekonomske i socijalne posledice pandemije, napominje WIIW.

Ubrzani drugi talas pandemije, dodaje se dalje, rezultirao je ponovnim uvođenjem strogih mera ograničenja, koje bi mogle da se pooštre u narednim mesecima, što ponovni pad ekonomske aktivnosti čini gotovo izvesnim.

Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni, upozorava WIIW, koji prognozira da će region CESEE ove godine zabeležiti privredni pad 4,5 procenata.

U osnovnom scenariju ovog instituta, u kojem se pretpostavlja da će efikasna vakcina za Kovid-19 zauzdati pandemiju bez potrebe za dugotrajnim zaključavanjem, predviđa se da će ekonomije CESEE rasti u proseku za 3,1 odsto 2021. godine i za 3,3 procenta 2022.

– Čak i u ovom benignom scenariju, nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. godine u zemljama CESEE neće biti dostignut pre 2022. godine, osim u Litvaniji, Srbiji i Turskoj, dok će Belorusija zabeležiti još jednu godinu recesije usled pada zbog aktuelne političke krize – piše u izveštaju o ekonomskim projekcijama WIIW-a.

Pročitajte još: Privrednici traže od EU: Dajte nam da radimo

Pročitajte još: Koliko nam je uštedela korona: Za slavu sad dosta i 100 evra

Bečki institut smatra da postoje negatini rizici po ove prognoze, kako u kratkom, tako i u srednjoročnom periodu.

Depresivna tražnja

Pored potencijalnog pooštravanja mera ograničenja u zimskim mesecima, pandemija će, kako se navodi, ostaviti trajne posledice u vidu depresivne tražnje za mnogim uslugama, kao što su usluge vazduhoplovstva, ugostiteljstva i rekreacije.

– Značajna dalja državna podrška će verovatno biti potrebna u celom regionu. To bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u zemljama CIE članicama EU, ali bi moglo da bude problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u, ili koje su u velikoj meri zavisne od spoljne pomoći – zaključuje Bečki institut.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi