Sledeća stanica – EU: Šta ukidanje rominga donosi Zapadnom Balkanu i Srbiji

Turizam je trenutno u zapećku, a ni biznis putovanja još nisu uzela maha, pa to što smo konačno dočekali da ne moramo više da se pribojavamo paprenog računa kada se na putovanju u komšiluku uhvatimo za mobilni telefon, spada više u psihološki nego ekonomski dobitak.

Naime, od 1. jula građani Srbije neće plaćati roming dodatak kada svojim telefonom razgovaraju ili koriste internet u Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Albaniji. Generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu to je opisala kao dobitak za novčanike građana ovih zemalja, ali i budžete kompanija koje posao obavljaju i van zemlje.

Roming samo deo paketa

Zemlje tzv. Zapadnog Balkana (što je politički pojam, jer geografski zapadni Balkan predstavljaju članice EU – Rumunija i Bugarska) prihvatile su prošlog novembra koncept zajedničkog regionalnog tržišta. To tržište trebalo bi da se shvati veoma široko, sa idejom zajedničke politike u oblasti inovacija, industrijalizacije, pomoći turizmu, ali i slobodnom kretanju u regionu samo uz lične karte.

Saradnja je sprovedena u delo i napravljene su značajne uštede, recimo, uvođenjem “zelenih koridora“ – međunarodnih transportnih linija za prevoz životnih namirnica i druge neophodne robe, koji su otvoreni sredinom marta 2020. godine.

Takav opis načelno stoji, ali građane Srbije više je, osim donekle u slučaju Crne Gore, obradovala druga “roming vest“ – da se dodatni troškovi od 1. jula ukidaju i za telefoniranje iz Grčke, najpopularnije letnje destinacije.

– Radi se o sporazumu kojim se ukida plaćanje rominga, odnosno, građani više neće plaćati cenu rominga koja je postojala do sada, nego će u Grčkoj imati iste cene kao u domaćem saobraćaju – najavila je srpska ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

Kada se “živi na internetu“, profit nije problem

Roming s Grcima nije deo zapadnobalkanskog sporazuma koji gura EU u okviru projekta jedinstvenog tržišta regiona, već se radi o bilateralnoj saradnji.

Ukidanje rominga ni u ovom slučaju nije (samo) politička odluka, kao što to nije bio slučaj ni u okviru EU, već se radi i o dobrom poslovnom potezu samih teleoperatera.

Majlinda Bragu je nedavno istakla da je aktuelna pandemija kovida 19 samo izbacila u prvi plan činjenicu da se nije povećao samo broj ljudi koji koriste internet već i vreme koje oni provode na internetu.

A veći broj korisnika i veća “potrošena“ količina protoka podataka za operatere znače veće prihode i sami po sebi su dovoljan razlog da se otklone prepreke svake vrste da ljudi troše još više novca.

Statistika to potvrđuje i u Srbiji. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz septembra 2020, u zemlji polovina populacije, odnosno 3.750.000 ljudi, koristi internet svakoga dana, a od njih čak 71 odsto ima nalog na nekoj od društvenih mreža. Mobilni telefon postoji u 94 odsto domaćinstava, laptop u više od polovine, a internet vezu ima 81 odsto domova.

Evropa bez rominga

Danas za minute razgovora, SMS-ove ili gigabajte primljenih i poslatih podataka Evropljani plaćaju, u principu, istu cenu van zemlje kao kada su kod kuće. Doduše, za transfer podataka u slučaju da potrošač ima neograničen paket kod kuće, ili ih plaća veoma jeftino, operater ih za roming može ograničiti “fer limitom“, dovoljnim za uobičajenu upotrebu, o čemu je korisnik obavešten unapred i potom upozoren kada stigne do limita.

Ako se zna da na letovanje ne nosimo nužno računar, a mobilni telefon svakako, jasno je kako će se takva sklonost građana naplatiti.

Sledeći korak – Evropa

Do jeftinog “halo“ se nije došlo ni lako ni brzo, jer sporazum je Srbija potpisala s Makedonijom, Crnom Gorom i BiH još “davne“ 2014. godine, a fazno smanjivanje cena rominga počelo je 1. jula 2019. godine, kada su cene naknade pale 27 odsto. Ovog 1. jula konačno će doći do potpunog ukidanja naknada za roming u regionu Zapadnog Balkana.

Samo sa regionalnim telefoniranjem bez paprenog rominga zemlje Zapadnog Balkana se neće zadovoljiti, pa već postoji plan za smanjenje troškova rominga između regiona i EU.

Taj plan bi, prema najavama ministarke Matić, trebalo da bude na stolu nadležnih institucija do kraja 2021. godine. Tako je barem predviđeno Akcionim planom za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta za period od 2021. do 2024. godine, koji je usvojen na sastanku lidera u okviru Balkanskog procesa održanog u Sofiji u novembru 2020. godine.

Pročitajte još

Ulazak u prvu ligu: Koliko Srbiji treba da konačno dobije investicioni rejting

Ministar Mali: E-fakture će povećati konkurentnost privrede

Generalna sekretarka Bregu je na otvaranju onlajn samita prošlog oktobra rekla da su za taj “treći korak“ već pokrenute aktivnosti i da će one biti predstavljene za vreme narednog digitalnog samita, na jesen ove godine.

Stoga, nije daleko taj pravi istorijski trenutak digitalnog “objedinjavanja Evrope“, koji ni sami Evropljani nisu doživeli tako davno. Podsećamo da je odluka EU o ukidanju naplate usluga rominga između članica počela da važi tek 15. juna 2017. Kažemo tek, jer Evropska komisija ja na njihovom ukidanju radila punih 10 godina, tokom kojih su tarife rominga postepeno smanjivane.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi