Vreme je: Ako vam za zimu zatreba radijator, cena je…

Zamena radijatora spada u kategoriju lakih renoviranja doma – to je postupak koji ne zahteva ozbiljne građevinske radove i može se obaviti relativno brzo. Međutim, cene zavise od niza faktora: veličine stambeng prostora, kvaliteta izolacije, dostupnosti i cene energenata, pa čak i od vrste radijatora i sistema koji se ugrađuju, piše Biznis.rs.

Mašinski inženjer i stručnjak za projektovanje grejnih i klimatizacionih sistema, Ivan Lukić, objašnjava da su stari radijatori često energetski neefikasni i troše znatno više nego što je potrebno.
“Moderni radijatori omogućavaju preciznu kontrolu temperature i rade na nižim radnim temperaturama, što dovodi do značajnih ušteda u grejanju“, naglašava Lukić.

Još jedna prednost savremenih rešenja jeste količina vode u sistemu potrebne za rad. Dok stariji modeli koriste velike zapremine, što usporava čitav sistem, moderni panelni radijatori koriste daleko manje vode. To znači brže zagrevanje prostora i niže račune za energente. Pored uštede, tu je i sigurnosni aspekt – stari radijatori često rđaju i propuštaju vodu, što može izazvati ozbiljne havarije. Zamena ih ne rešava samo estetski, već i funkcionalno.

Troškovi, naravno, zavise od izbora. Demontaža starog radijatora košta oko 5.000 dinara, dok se montaža novog naplaćuje dodatnih 6.000 dinara. Cena jednog rebra je oko 1.500 dinara, a prosečan radijator ima deset rebara, pa ukupna cena iznosi oko 26.000 dinara, plus demontaža ako postoji grejno telo. Kada je reč o kotlovima, ugradnja košta između 130 i 190 evra po komadu.

Prema rečima Lukića, domaće tržište karakteriše konstantna potražnja. Klimatski uslovi nameću potrebu za stabilnim rešenjima, pa su aluminijumski radijatori među najtraženijima. Tržište se uglavnom oslanja na stambeni sektor, ali raste i interesovanje poslovnih i industrijskih objekata.
„Potrošači sve više traže moderne sisteme grejanja, pre svega zbog energetske efikasnosti i smanjenja troškova. Veliki broj njih odlučuje se za kotlove na obnovljive izvore energije, poput biomase ili peleta. Oni nisu samo ekološki prihvatljiviji, već donose i dugoročne uštede“, objašnjava stručnjak.

Srbija izvozi „toplotu“

Zanimljivo je da domaći proizvođači ne zavise samo od potrošnje na lokalnom tržištu. Srbija beleži značajan izvoz kotlova i radijatora, najviše u zemlje Zapadnog Balkana, Centralne i Istočne Evrope.

Sve više proizvoda završava i u Evropskoj uniji, gde kupce privlače visoki standardi kvaliteta po konkurentnim cenama.

Potražnja na inostranim tržištima dodatno raste zbog sve strožih regulativa koje zahtevaju energetsku efikasnost i smanjenje emisija ugljen-dioksida. To otvara prostor za domaće proizvođače da osvoje nova tržišta i učvrste poziciju u sektoru koji je u stalnom razvoju.

Potrošači radijatore i kotlove mogu kupiti od 71 preduzeća u Srbiji. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupna dobit ovih firmi u 2024. godini iznosila je 124.399.000 dinara.

Najveću dobit u delatnosti proizvodnje kotlova i radijatora u prošloj godini ostvarilo je preduzeće iz Kraljeva Radijator-inženjering. Sa rezultatom od 42.825.000 dinara zauzeli su prvo mesto liste koju je sastavila na osnovu dobiti bonitetna kuća CompanyWall.

Sledi kragujevačko porodično preduzeće Primus Aqua sa 22.080.000 dinara a treće na listi uspešnosti po dobiti u 2024. godini među proizvođačima kotlova i radijatora za centralno grejanje je firma Mikoterm iz Aleksandrova sa ostvarenih 21.866.000 dinara.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi