Radićemo gasovod i sa Rumunima

Javno preduzeće "Srbijagas" saopštilo je danas da je sa  preduzećem "SNTGN Transgaz SA" iz Rumunije, potpisalo Memorandum o razumevanju koji definiše okvir i osnovne principe za koordinaciju aktivnosti koje će se sprovoditi između dve kompanije.

Kako se navodi, taj dokument su u sedištu predstavništva Transgaza u Bukureštu, potpisali generalni direktor JP "Srbijagas" Dušan Bajatović i generalni direktor "SNTGN Transgaz SA" Jon Sterijan.

Dodaje se da su se na marginama sastanka, generalni direktori dve kompanije složili da će zajednički pripremiti i u septembru ove godine predstaviti zajednički plan za realizaciju projekta
"Interkonekcija Nacionalnog sistema za prenos prirodnog gasa u Rumuniji sa Nacionalnim sistemom za prenos prirodnog gasa u Republici Srbiji" koja podrazumeva izgradnju novog gasovoda za prenos prirodnog gasa koji će obezbediti vezu između gasovoda za prenos prirodnog gasa Brua i Tehnološkog čvora Mokrin u Srbiji.

Tada će predstaviti i izgradnju gasovoda Južni Mokrin-PSG Banatski Dvor-Pančevo-Beograd.

JP "Srbijagas" naglašava da je izgradnja interkonekcije Rumunija - Srbija je od velikog strateškog značaja za obe zemlje, posebno u trenutnom energetskom kontekstu potrebe za diversifikacijom izvora snabdevanja, povećanjem bezbednosti snabdevanja prirodnim gasom, kao i uravnoteženjem ponude i potražnje i olakšavanjem prekograničnih operacija u oblasti transporta prirodnog gasa između država članica i relevantnih zemalja van EU i trećih zemalja.

Još jedan izvor mimo Rusa

Gasovod Brua je gasovod za prirodni gas od Bućanija, okrug Đurđu do Rekaša, okrug Timiš. Deo je budućeg gasnog interkonektora između Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije, dužine 1.318 km.

Screenshot: en.unav.edu

 

Glavni cevovod je dugačak približno 479 kilometara, prečnika 810 mm, i početnog transportnog kapaciteta od 1,75 milijardi kubnih metara godišnje, sa mogućnošću proširenja do 4,4 milijarde kubnih metara godišnje u budućim fazama.

Gasovod pokušava da smanji zavisnost Rumunije od ruske energije i obezbedi novu izvoznu rutu za buduću eksploataciju prirodnog gasa u Crnom moru. Gasovod Brua će na kraju biti povezan sa gasovodom Đurđu-Ruse i gasovodom Arad-Segedin.

Sa prvobitnim budžetskim troškovima od 479 miliona evra, Faza 1 projekta je završena 2020. godine po ceni od 423 miliona evra.

Faza 2 je, zasad, otkazana iako je za nju dobijeno 640.000 CEF granta, kađžu podaci Global energy monitora.

Gas za ovaj gasovod stiže iz Rumunije, gde sed procenjuje da samo samo polje Neptun Dip u Crnom Moru sadrži oko 100 milijardi kubnih metara (bcm) gasa, a ukupne rumunske rezerve na obali Crnog mora procenjuju se na oko 200 bcm. 

Kada bude operativan (očekuje se 2027. godine), Neptun Dip bi mogao da udvostruči proizvodnju gasa u Rumuniji, proizvodeći 7-8 bcm godišnje tokom najmanje jedne decenije.

Rumunija već pokriva oko 80-90% svojih potreba za gasom iz domaćih izvora.

Sa proizvodnjom na Crnom moru, posebno iz Neptun Dipa i polja Ana i Doina, Rumunija će
proizvoditi više gasa nego što troši, što će joj omogućiti da postane neto izvoznik. Ovaj višak može se isporučiti susednim zemljama poput Moldavije, Bugarske i Srbije, koje trenutno zavise od ruskog uvoza.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi