Evropa pred prekretnicom: Da li će se EU vratiti ruskom gasu?

Evropski zvaničnici razmatraju mogućnost da snabdevanje gasom iz Rusije postane deo potencijalnog dogovora sa Moskvom u cilju okončanja rata u Ukrajini, piše Financial Times. Ova ideja, iako još uvek u fazi preliminarnih razgovora, već je izazvala burne reakcije širom Evrope, jer bi povratak na ruske energente predstavljao preokret u dosadašnjoj politici Evropske unije.

Politički pragmatizam ili energetska zavisnost?

Pristalice ove inicijative smatraju da bi povratak ruskom gasu imao višestruke benefite – smanjenje cena energenata moglo bi olakšati ekonomski pritisak na evropske privrede, dok bi istovremeno moglo podstaći Moskvu na brži prekid vojnih operacija u Ukrajini.

– Pritisak postoji – smanjenje cena energije je prioritet za mnoge države – izjavio je jedan evropski zvaničnik u razgovoru za Financial Times.

Međutim, protivnici ovog pristupa upozoravaju da bi takav potez bio direktan udar na kredibilitet sankcija uvedenih Rusiji nakon invazije na Ukrajinu, kao i na višegodišnje napore EU da diversifikuje izvore energije.

– Ako se vratimo ruskom gasu, postavlja se pitanje – zašto smo sve ovo radili? – poručuju zagovornici dugoročnih ograničenja trgovine s Moskvom.

Cena političkih odluka i preispitivanje dosadašnje strategije

Brojne članice EU su u protekle dve godine potrošile ogromna sredstva kako bi smanjile zavisnost od ruskog gasa. Samo Nemačka je investirala milijarde evra u izgradnju terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), dok su Poljska i baltičke zemlje potpuno prekinule saradnju sa Moskvom u energetskom sektoru.

Ipak, uprkos zvaničnim stavovima o energetskoj nezavisnosti, ekonomski pritisak raste, a pojedine članice EU – među kojima su Nemačka i Mađarska – zagovaraju povratak ruskom gasu kao način za stabilizaciju tržišta i smanjenje troškova za potrošače.

Američki LNG i Trampov faktor

Dodatnu dimenziju ovoj raspravi daje energetska politika američkog predsednika Donalda Trampa, koji je značajno podstakao ekspanziju američke gasne industrije i smanjenje ekoloških regulativa. Trampova administracija je vršila pritisak na EU da povećava uvoz američkog LNG-a, uprkos njegovoj višoj ceni u poređenju sa ruskim gasom.

Uz to, Tramp je već ranije najavljivao mogućnost uvođenja carina na evropske proizvode ukoliko EU ne poveća kupovinu američkog gasa, što dodatno komplikuje situaciju za evropske lidere.

Trenutno, udeo ruskog gasa u evropskom snabdevanju pao je sa nekadašnjih 40% na svega 10%, dok je EU formalno ostala pri strategiji da do 2027. godine potpuno eliminiše uvoz ruskih fosilnih goriva.

Sprema li se preokret?

Zvanična strategija Evropske unije ostaje nepromenjena, ali nekoliko velikih članica sve otvorenije razmatra mogućnost povratka ruskom gasu. U Nemačkoj, gde je industrija teško pogođena visokim cenama energije, pojedini ekonomski lideri i političari zagovaraju pragmatičniji pristup.

U međuvremenu, Evropska komesarka za energetiku Ditte Juul Jorgensen trenutno pregovara sa SAD o dugoročnim gasnim ugovorima, dok evropski potrošači i dalje plaćaju gas višestruko skuplje nego Amerikanci.

Zelenski i pitanje „pravednog mira“

Dok zvanični Kijev nije komentarisao ove spekulacije, predsednik Ukrajine Zelenski ponavlja da je kraj rata prioritet i da su diplomatska rešenja poželjnija.

Ekonomija diktira tempo

Kako piše Financial Times, pitanje energetske stabilnosti ostaje ključna tačka evropske politike.

– Na kraju, svi žele jeftiniju energiju – zaključuje jedan visoki evropski zvaničnik.

Uprkos političkim narativima i zelenim strategijama, ekonomska realnost bi mogla naterati EU da napravi zaokret ka pragmatizmu. Da li će Evropska unija ostati dosledna dosadašnjoj politici ili će ekonomija prevagnuti – tek će se videti.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi