U EU se već pola struje pravi iz OIE, ali Kina...

Iako Evropa globalno nije među vodećim regionima po zameni fosilnih goriva onim ekološki prihvatljivim, EU je u prvoj polovini 2024. uspela da proizvede polovinu ukupne količine električne energije iz obnovljivih izvora, navodi se u danas objavljenom godišnjem izveštaju o energetici (State of the Energy Union Report).

U Evropskoj uniji kapacitet instalirane snage u solarnim elektranama je, prema podacima za 2024. godinu, oko 263 GW a cilj je da se dostignu 700 GW solarne energije do 2030. godine.

Solarnih elektrana je dobijeno rekordnih 56GW u prošloj godini a kod vetroenergije takođe rekordnih 16,2 GW novih vetroelektrana, što ukupno daje 221 GW.

Očekuje se da EU instalira 200 GW novih vetroelektrana u periodu 2024–2030, sa prosečnom godišnjom stopom od 29 GW​.

Deo od ovih brojki je posledica geopolitičke uslovljenosti sankcijama Rusiji, pa je udeo ruskog gasa u uvozu Evropske unije pao je sa 45% u 2021. na 18% do juna 2024, ali je istovremeno porastao uvoz gasa iz Norveške i SAD.

Potražnja Evropske unije je, međutim, i generalno smanjena i to za 138 milijardi kubnih metara između avgusta 2022. i maja 2024. godine, dodaje se u izveštaju.

Popunjenost evropskih skladišta gasa pred nadolazeću zimu je dostigla 90 odsto već 19. avgusta, znatno pre propisanog roka od 1. novembra.

Autori izveštaja navode da su cene energije sada stabilnije i znatno ispod visokih vrednosti koje su zabeležene na vrhuncu energetske krize u 2022.

Bolja energetika, manje zagađenja

Uz povećanje ekoloških izvora energije, ide i smanjenje zagađenja pa su emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte u Evropskoj uniji pale za 32,5% od 1990. do 2022. godine, dok je ekonomija EU porasla za oko 67% u istom periodu.

Kako se navodi, potrošnja primarne energije u Evropskoj uniji je u 2022. pala za 4,1%, ali potrebno je pojačati napore za još veću energetsku efikasnost kako bi EU ispunila cilj smanjenja finalne potrošnje energije od 11,7% do 2030. godine.

U izveštaju se podseća da sve države članice moraju da podnesu svoje konačne ažurirane nacionalne energetske i klimatske planove što je pre moguće kako bi se obezbedilo zajedničko postizanje energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine, dodaje se na veb stranici Evropske komisije.

Kinezi ipak odmiču

I pored relativno solidnih rezultata EU u dekarbonizaciji, Evropa i dalje sve više zaostaje za globalno velesilom u pogledu OIE – Kinom.

Pexels

 

U 2024. godini Kina je globalni lider u prelasku na obnovljive izvore energije, značajno povećavajući svoj kapacitet čiste energije. Do maja 2024. godine, izvori obnovljive energije, poput solarne, vetroenergije i hidroenergije, činili su rekordnih 44% proizvodnje električne energije u Kini.
Ovo proširenje smanjilo je udeo uglja na istorijski minimum od 53%, u poređenju sa 60% u istom periodu prethodne godine. Posebno se solarna energija povećala za 78%, dok je hidroenergija zabeležila rast od 39%, što je značajno doprinelo proizvodnji čiste energije.
Ova zemlja sada ima oko 580 gigavata (GW) instalisanog kapaciteta solarne energije i 430 GW vetrogeneratora.

Kineska vlada agresivno sprovodi ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije. Od 2023. do 2028. godine, očekuje se da će Kina dodati više kapaciteta obnovljivih izvora energije nego ostatak sveta zajedno, planirajući povećanje kapaciteta za 2.060 gigavata, pri čemu je solarna energija u fokusu, zahvaljujući značajnom padu lokalnih cena, što je čini atraktivnijom opcijom u poređenju s ugljem i gasom.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi