Litijum je naša šansa i tačka: Nije pitanje da li treba da se kopa, nego kako - dve stvari ključne!

Litijum je nafta 21. veka i u centru je velike ekonomske i zelene utakmice, a Srbija, zahvaljujući prirodnim bogatstvima i rezervama ovog metala budućnosti, ima neverovatnu razvojnu šansu!

U javnosti pojedinci, svesno ili nesvesno, zaboravljaju da će litijum odrediti pravac razvoja neke države u pogledu životnog standarda, privrede, inovacije i tehnologije, te da naša zemlja ne sme propustiti priliku da postane lider u eksploataciji i preradi ove dragocene sirovine!

Znači, nije pitanje da li treba da se kopa, nego kako. Izuzetno su važne dve ključne stvari, a na koje ukazuju i državni vrh Srbije i stručnjaci.

Prvo, sve mora biti bezbedno u ekološkom smislu, to jest iskopavanje litijuma ni na koji način ne sme imati loš uticaj po životnu sredinu i zagaditi vodu, vazduh i zemljište! Mora se raditi najboljom i najsavremenijom tehnologijom, uz poštovanje svih ekoloških standarda. Dobro je i da u projektu učestvuju zapadne kompanije zbog viših standarda poslovanja i zaštite životne sredine.

Drugo, država Srbija iz ovog projekta mora izvući najvišu ekonomsku dobit, odnosno zaokružiti ceo proces - od rudarenja, preko proizvodnje katoda, litijumskih baterija, do električnih automobila.

Srbija bi mogla samo od litijum-karbonata da uveća svoj BDP za 0,95 odsto godišnje. Ukoliko se na to doda i proizvodnja katoda, dela baterije za koji se koristi litijum, to bi onda, prema nekim proračunima, iznosilo 1,4 milijarde evra, što bi bilo uvećanje za oko 2,06 odsto BDP.

Ukoliko bi se pak otišlo i korak dalje, te bi se i litijumske baterije proizvodile u Srbiji, imali bismo uticaj na BDP od 3,97 odsto. A ukoliko bismo ceo proces zaokružili proizvodnjom električnih automobila, BDP bismo uvećali za 16,45 odsto, što je oko dodatnih 12 milijardi evra.

Bitno je istaći da ovo nije kratkoročna investicija i nisu prihodi koji bi se ostvarivali tokom samo jedne godine, već decenijama.

Što se tiče Loznice, budžet grada danas je 30 miliona evra, a zahvaljujući ovom projektu za šest godina bi bio uvećan na 220 miliona evra, što bi omogućilo gradu da znatno unapredi infrastrukturu, usluge i obezbedi kudikamo bolji kvalitet života građana.

Litijum je deo zelene agende i svi koji ga imaju će i da ga - kopaju. Slični projekti se planiraju, ili se na njima radi i u drugim evropskim zemljama - Portugalu, Španiji, Nemačkoj, kao i u Francuskoj, gde je nedavno vlada planirani rudnik litijuma u departmantu Alije u središnjoj Francuskoj proglasila projektom od "velikog nacionalnog značaja".

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi