Statistički preokret: Došlo vreme skromnih stopa rasta

Zbog visoke baze iz prošle godine i posustale proizvodnje s kraja 2023. godine, ekonomska i privredna statistika sad ulazi u vreme kada će stope rasta prestati da budu za hvalisanje, može se zaključiti iz novog broja izdanja biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).

- Kratkoročno oživljavanje prerađivačkog sektora u okolnostima izrazite dekonjunkture evrozone malo je verovatno. Pozitivan preokret trenda, u drugoj polovini 2024. je moguć ukoliko bi se pokrenula masovnija proizvodnja potpuno novog modela "fiat panda" u Kragujevcu. Ali o tom ne treba govoriti sada, već kada bude vreme. Do tada treba voditi tešku borbu da se održi dosadašnji nivo proizvodnje - kažu autori MAT-a.

U novom broju MAT-a, koji izdaje Ekonomski institut iz Beograda, industrijska proizvodnja u Srbiji je u novembru 2023. statistički popravila rezultat iz oktobra i međugodišnji rast je bio 3,6% dok je kumulativni međugodišnji porast u periodu januar-novembar iznosio 2,6%.

U 10 meseci 2023. trend fizičkog obima ukupne industrijske proizvodnje bio je čvrsto usidren na nivou koji je za oko 2,5% viši od prošlogodišnjeg proseka.

Dodaje se da je u novembru prošle godine, nakon tri meseca kontinuiranog međugodišnjeg rasta sva tri sektora proizvodnje, izostao pozitivan doprinos sektora Rudarstva.
Proizvodnja je ovde bila neznantno niža u odnosu na isti mesec 2022. godine (pad od 0,02 odsto), dok je istovremeno sektor Prerađivačke industrije uvećan za 2,5%, a sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija bio je veći za 10,3%.

Navodi se i da je u prvih 11 meseci 2023. godine međugodišnjem rastu ukupne industrijske proizvodnje od 2,7%, kumulativno posmatrano, doprinosila najvećim delom proizvodnja električne energije, zatim sektor prerađivačke industrije, pa sektor rudarstva.

Kretanje ukupne industrije, po namenskim grupama, u novembru 2023. međugodišnje posmatrano pokazalo je da je došlo do rasta u proizvodnji svih namenskih kategorija, sem Trajnih proizvoda za široku potrošnju.

U tom periodu, kako se navodi, najviše je porasla proizvodnja grupe Kapitalnih proizvoda i grupe Intermedijarni proizvodi, osim energije, za 4,4% i 4,2% respektivno posmatrano.

Pada trgovina

U novom broju MAT-a dodaje se i da je vrednost spoljnotrgovinske razmene, međugodišnje posmatrano, smanjena u novembru prošle godine osmi mesec zaredom.

Profimedia

 

U odnosu na novembar 2022. vrednost razmene je smanjena za 2,1%, a redukcija od 2% je zabeležena i u tekućoj seriji, prema sezonski i kalendarski prilagođenim podacima.

Kumulativno posmatrano, od januara do novembra 2023. vrednost spoljnotrgovinske razmene bila je niža za 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine i u tom okviru vrednost robnog uvoza redukovana je za 5,8%, dok je vrednost izvoza uvećana za 4,5%, što je impliciralo i niži robni deficit koji je u odnosu na isti period 2022. godine umanjen za 3,2 milijarde evra ili za 31%.

 Robni izvoz izražen u evrima u prvih 11 meseci 2023. vredeo je 26,4 milijarde evra, tako da je moguće da će na nivou cele godine prihodi od robnog izvoza dostići 29 milijardi evra ili 42% BDP-a.

Ističe se i da je u novembru 2023., treći mesec zaredom, zabeležen međugodišnji pad vrednosti robnog izvoza, dok uvoz međugodišnje neprekidno opada od januara 2023. godine.

Građevinarstvo (bilo) zadovoljavajuće

Doprinos građevinarstva BDP-u Srbije je veći  od sektora saobraćaja, telekomunikacija i energetike i iznosi oko 5,5 % BDP-a, što je zadovoljavajuće, objavljeno je u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Međutim. u ovom trenutku je još rano za zaključak da li će na nivou cele godine stanogradnja zabeležiti rast, mada postoje neke indikacije o popravljanja aktivnosti u drugoj polovini godine.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi